среда, 06. јул 2022, 17:41
Дворци Војводине: Деца 19. века, 5-7
После победе Еугена Савојског код Сенте крајем 17. века, Аустрија је поново овладала јужним деловима Паноније.
Моћна царевина покренула је велике реформе: сељаштво је ослобођено везаности за земљу, изједначене су религије и омогућен приступ некатолицима у државне институције. Дух новог времена потпуно ће изменити до тада пусте и мочварне равнице Бачке и Баната. Међу Србима племићке титуле и право на велике поседе, добиле су породице Поповић-Текелија, из Арада, Старимировићи из Кулпина, браћа Ђорђе и Стеван Зако из Старе Кањиже, Спасоје Јагодић од Керњаче, Сервијски-Ђурковић из Турске Кањиже.
Данас је у Војводини регистровано око 6о таквих грађевина различите архитектонске вредности. Неке су под заштитом државе, а већина пропада или је потпуно разрушена. Како се десило да та необично ретка баштина за ове просторе, и не мање вредна, буде заборављена? Ко су били ти људи и да ли их је покретала само жеља за стицањем богатства? Могу ли дворци Војводине добити прилику за још један круг сјаја и раскоши? То су нека од питања којима се бави прва епизода серије Дворци Војводине ДЕЦА ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА. О томе говоре: др Бранка Кулић, историчар уметности, др Јасна Кораћ, пејзажни архитекта, Иван Стратимировић, праунук Ђорђа Стратимировића , вође буне 1848. године, и други.
Серију реализовали: сниматељи Душан Живковић и Дарко Бурсаћ, монтажер Ксенија Савићевић, аутор и уредник Божидар Ђуран.
Коментари