Пантеон Матице српске: Јован Хаџић, 3-6

Јован Хаџић је написао Устав и изабран је за председника Матице, а Летопис је постао њено гласило. Оснивачи, шест трговаца и један правник, овај чин озваничили су кружним потписима како никог не би посебно истицали. Седиште Матице српске било је у Пешти све до 1864. године када је пресељена у Нови Сад.
Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околности Матичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест полусатних епизода, где су прве две, са насловима Летопис и Матица српска, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, првог председника, песника и писца Српског грађанског законика.
О Матици српској, историјском контексту у којем је настала и људима који су је основали у серији говоре: др Драган Станић, председник Матице српске, др Ђорђе Деспић, уредник Летописа, др Душан Николић, бивши секретар МС, академик Василије Крестић, др Александар Милановић, др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду, др Мило Ломпар, др Милена Полојац, др Исидора Бјелаковић, мр Коста Вуковић, управник Музеја Епархије будимске у Сент Андреји, др Душан Попов из Темишвара, Драгомир Дујмов, професор Српске гимназије у Будимпешти као и свештеници Епархије будимске... У играним сценама реконструкције оснивачког састанка Матице српске учествовали су глумци Народног позоришта у Кикинди.

реприза, 24.новембра у 01:25 и 09:15