Мрачне стране културне историје Србије: Друштво мртвог песника

Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Мрачне странице у првој епизоди културне историје Србије - Марко Ристић.

Необична појава: за време рата није био партизан, након рата брзо је постао комуниста, па амбасадор Југославије у Паризу. Тада му се јавља стари пријатељ Растко Петровић и моли га да му помогне да се врати у Југославију. Предлог је хладно одбијен. И не само то. У есеју Три мртва песника, Ристић проглашава Растка мртвим.

Ипак, након Расткове физичке смрти, управо монсеур Ристић добија у руке рукопис последњег Растковог романа Дан шести. Гоњен ваљда неком кривицом или само радозналости и славе ради, Ристић, заједно са Дединцем присваја рукопис и даје му коначан облик какав данас познајемо. Мрачна страница кутлурне историје Србије тако је исписана до дна.

У улози Марка Ристића Бојан Димитријевић.

Уредник и водитељ емисије Александар Гаталица, режија Ненад Кркелић, директор фотографије Душан Живковић, монтажа слике Душан Заложник.

Реприза, 12. јануар у  01:15 и 09:15

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво