Час анатомије: Родна ( не ) равноправност у језику

Језик, као средство комуникације, у цивилизованим друштвима опстаје кроз систем уређених правила. Али ко, како и када та правила дефинише и мења?

Учитељица, собарица, наставница, сликарка, професорка, докторка, одавно су у употреби. У новије време чујемо и за драматуршкињу, психолошкињу, социолошкињу... Питање родне равноправнпсти у језику место је укрштања лингвистичке али и феминистичке праксе. Недавно је Одбор за стандардизацију српског језика саставио препоруку о томе како именовати занимања и титуле женских особа. Ова препорука нема обавезујући карактер и често је предмет расправе, у коју се укључују лингвисти али и целокупна јавност. Такође, утисак је да у пракси имамо флексибилан приступ родно диференцираном језику, те је ново издање Часа анатомије посвећено управо тој расправи и питању: може ли се нормирати родна равноправност у језику?

Реприза, 07. јун у  10:00

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи