субота, 11. апр 2020, 17:40
Амилкаре Понкијели: Ђоконда, опера
У предлогу за Анђела, тиранина из Падове, Виктор Иго тврди да драма мора бити и племенита и реална. У односу на овај постулат, Амилкаре Понкјели и Ариго Боито, остају доследни.
У то доба било је тешко као композитор живети у Вердијевој сенци, али Понкијели је успео да се избори за своје место и свој идентитет, прославивши се опером Мефистофеле. Стилски негде између француске опере и драме у Вердијевом стилу, Ђоконда портретише судбине људи у доба касног 17. века. Моћ, љубав, жртвовање и издаја, тровање и освета: сви елементи мелодраме су присутни, грандиозно и оперетски.
Наступају Виолета Урмана, Лучана Динтино, Марсело Алварез и Сергеј Мурзајев под управом диригента Данијела Орена, уз ансамбл Париске опере.
реприза, 12.април у 00:05
Коментари