ТВ лица: Урош Ђурић

Како се данас сећа снимања култног филма Ми нисмо анђели? Да ли га на улици препознају као глумца, учесника у квизу или сликара? Зашто је у време санкција које су га затекле у иностранству решио да се врати кући? Како је завршио у клиничком центру после фудбалске утакмице са професионалцима? На ова и друга питања одговара мултимедијални уметник Урош Ђурић, који је Тању Петернек дочекао у Музеју савремене уметности у Бања Луци.

Била је ово прилика да пре отварања проведе екипу емисије коз самосталну изложбу и говорећи о делима исприча неке од најзанимљивијих прича из биографије. Гледаоци ће чути како је некада радио као цепач карата и гардеробер у клубу Ликовне академије, присетиће се времена када је са породицом живео у предратној вили у некој врсти комуне, говориће о томе како је почетак снимања филма обележила изненадна смрт његове мајке и како је увек имао неки предосећај који га је водио кроз живот.

Дан је настављен у краткој шетњи по Бања Луци уз причу о настанку песме Чекала сам из филма Ми нисмо анђели, о треми на снимању квиза, о данашњем статусу уметника, о успешној промоцији сликарства које популарише појављивањем у медијима, а дан је завршен на отварању изложбе за коју је владало велико интересовање у Републици Српској.

Аутор: Тања Петернек Алексић

реприза, 17. септембар у  06:18 и 14:18

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво