понедељак, 20. мај 2019, 16:05
Породичне оазе грађанске Србије: Породица Петровић, 1. део
Надежда Петровић је сматрала да би уметници требало да буду културни апостоли који рашчишћавају незнање, неразумевање и васпитавају публику.
Родитељи наше најзначајније сликарке и хероине Првог светског рата, били су просветни радници. Мајка Милева, рођена Зорић, сестричина Светозара Милетића, напустила је удобан живот своје добростојеће војвођанске породице и дошла у Кнежевину Србију да буде учитељица. Надеждин отац, Димитрије Мита Петровић, предаје сликање у гимназији у Чачку и Краљеву, а по повратку у Београд, педагошку активност замењује интензивним занимањем за финансије, историју и политику. Поред тога у историји је остао познат као пасионирани проучавалац и сакупљач службених докумената из 19. века, које је спасао од заборава. Написао је и обимну студију Финансије и установе обновљене Србије до 1842. године.
Милева и Димитрије Петровић углед су стицали поштовањем образовања и уметности, о чему сведочи и то да им је свих деветоро деце стекло високошколске дипломе у земљи или на престижним европским универзитетима.
Два најзначајнија имена које је породица Петровић подарила српској култури јесу: сликарка Надежда и књижевник и дипломата Растко. С обзиром на место које је њена породица заузимала у тадашњој Србији и атмосфере у којој је одрастала, Надежда Петровић је била готово предодређена да ступи на поље уметничког и друштвено-политичког ангажмана.
Реприза, 21. мај у 00:05 и 08:05
Коментари