Час анатомије: Креативна индустрија

Широко значење појма културе као цивилизацијске тековине култивисања човека и услова за његов опстанак, сужава се када говоримо о уметности и њеним класичним облицима. Подразумевана као креација духа, уметност је дуго опстајала мимо размишљања о важности њене материјалнe вредности, али са настанком и јачањем тржишта у развијеним земљама, попут Енглеске на пример, од деведесетих година прошлог века, све више се говори о култури и уметности у контексту економије једне земље.
Идеја, таленат и креативност, заједничке класичним облицима уметности, обележје су и дизајна, архитектуре, маркетинга... Теоретичари попут Теодора Адорна, још педесетих година прошлог века, у зачецима размишљања о културној индустрији, видели су само манипулацију масама ради очувања капитала, и обећање које се никада неће испунити, али, са друге стране, идеја и таленат као приватно власништво, с краја прошлог и на почетку нашег века постају важни чиниоци креативне индустрије. Шта појединац, његова идеја и таленат дају контексту у којем настају, а шта контекст омогућује њима и на који начин та размена може да промени свет у којем живимо? Идемо ли ка бољем или ка горем?
Гости емисије: драматург Маја Пелевић, продуцент Установе културе Пароброд Златко Црногорац и историчар уметности Бранислав Димитријевић.
Уреднице: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Редитељ: Филип Чоловић

реприза, 18. мај у 10:15