субота, 08. дец 2018, 21:30
Дмитриј Шостакович: Симфонија број 7, у Ц-дуру, Оп. 60
Шостакивич је компоновао прва три става Лењинградске симфоније током опсаде града, а завршио ју је у Кујбушеву, где су он и његова породица избегли.
Та симфонија је представник дубоког антиратног става самог Шостаковича. Нисам намеравао да описујем рат натуралистички... већ да покажем дух и есенцију тих сурових догађаја. У првом ставу се евоцира мелодија из омиљене Хитлерове оперете Франца Лехара, Весела удовица, и подсећа на Болеро. Премијера је била 5. марта 1942. године, у Кујбушеву, у који се евакуисао готово цео Бољшој театар и диригент Самуил Самосуд. Председник Лењинградске уније композитора записао је у свом дневнику: Не може се рећи да је слушање било импресија, већ искуство које доводи до усхићења. Ово нису осетили само слушаоци, већ и извођачи, који су читали и изводили партитуре као да читају хронику свог живота...
Артуро Тосканини је прокријумчарену симфонију извео 19. јула 1942. године, наставивши даље наступе, тачније њих 62 само у Америци, где је Лењинградска симфонија постала симбол отпора против нацизма. Карл Сандберг окарактерисао ју је као музику написану крвљу директно из срца.
реприза, 09. децембар у 05:30 и 13:30
Коментари