Читај ми!

Траг: Траг aнтике, прича прва

Нису случајно Римљани подигли град и војни логор на Дунаву. Залеђе долине Млаве богато рудом и житарицама, а пре свега повољан географски и стратешки положај били су привлачни Римљанима као и Келтима који су овде живели пре њих.

Велики тргови, храмови, широке улице, луксузне виле, терме, амфитеатар, данас се то богатство Виминацијума, престонице римске покрајине Горње Мезије може само наслутити и видети у рушевинама.

Остаци некадашњег римског града Виминацијума, који се заједно са логором простире на 670 хектара, заробљени су испод обрадивих површина у области села Стари Костолац и Дрмно, недалеко од Пожаревца. Предмети, споменици, сполије и стеле расути су по плодним ораницама. Од материјала који су вековима мештани проналазили у својим њивама зидане, а вредни споменици део су и помоћних објеката и тремова.

Виминацијум је читав један век био велики мајдан квалитетног грађевинског материјала. Камен из зидина Виминацијума уграђен је и у Смедеревску тврђаву. У њеним темељима прво су нестали антички локалитети Монс, Ауреус и Винцеј.

Правило римских градитеља је било да се користи грађевински материјал који је доступан. На градским Термама се виде различите технике и материјали који су коришћени за градњу.

Прича о некадашњем сјају и пропасти римског града логора привлачи пажњу наших и светских стручњака. Данас на истраживању Виминацијума раде археолози, математичари, електроинжењери, геофизичари и геолози. Њихов циљ је да тргови и храмови, позоришта, улице и четврти града изроне из ораница у којима се вековима налазе и постану део наше и светске културне баштине

Од 2000. године мултидисциплинарним тимом истраживача руководи др Миомир Кораћ и захваљујући употреби нових технологија и сталним ископавањима, све више грађевина Виминацијума бива откривено. До сада је истражено само 3% његове укупне површине и зато се овај локалитет сматра балканском Помпејом.

Уредник: Југослава Ђурица
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Монтажа: Горан Радивојевић