Читај ми!

Трезор

Нове емисије из продукције породице Пантелић, сталних сарадник "Трезора" од 2010. године

Филмска продукција из Доње Брезовице - Добривоје и Добрила Пантелић више од три деценије камером бележе живот и обичаје народа западне Србије. До сада су снимили преко 10.000 сати материјала, више од 130 документарних, етнолошких и играних филмова и имају преко 130 награда у земљи и у иностранству. Добитници су десет "Сребрних пастира" на фестивалу Фестеф у Кучеву, пет "Златних буклија" на фестивалу у Великој Плани, девет "Златних сунцокрета" на фестивалу Жисел у Омољици, два "Прохорска анђела" на фестивалу у Прохору пчињском и Београду, Прве награде у Прагу за филм Сачувај Боже и других награда и признања. Једини су аматери филмски ствараоци са простора бивше Југославије, добитници плакете Југословенске кинотеке. Њихови најпознатији филмови су Божић у Гају, Петровдан у Рађевини, Пранђед, Спасовдан, Кантар, Међа, Спасовдан, Ћале са Рађевог камена. Пантелићи имају и свој фестивал који се сваке године, под називом "Путујући фестивал Младенци" одржава у Лозници, Осечини, Љубовији, Малом Зворнику, Крупњу и Шапцу. Фестивал види више хиљада људи за тих неколико дана, а гости фестивала су угледни професионалци из света филма и телевизије. Добрила и Добривоје живе, раде и филмове граде у селу Доње Брезовице, општина Крупањ, Рађевина, Западна Србија. Овај разговор је снимљен 15. новембра 2016. у малој сали ДКСГ где су тога дана Пантелићи имали гостовање управо са програмом свог фестивала који организују већ 12 година. Од 2010. године стални су сарадници "Трезора", а о селу Гуњаци "Трезор" је емитовао 3. септембра 2012. њихов филм "Последњи колебари".

- Учесници: Добривоје и Добрила Пантелић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Милан Пантелић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезору" 23.03.2017, репризирано 09.05.2017; Редакција за историографију

"Седамнаестогодишњи Добривоје Пантелић кренуо из свог родног села у град да купи фармерке и патике од новца који зарадио бербом печурака, а купио је први фотоапарат! Тако почиње историја породичне филмске продукције која већ четири деценије чува културно благо Рађевине, Јадра, Подгорине... Стотине филмских записа о древним обичајима Западне Србије упознали су и награђивали многи домаћи и светски фестивали, редовни су сарадници Јутарњег програма РТС-а, касније и "Трезора", такође и Југословенске кинотеке, Етнографског музеја... Како се ширила породица Добривоја Пантелића, тако су сви, поред дневних обавеза у домаћинству, прикључивали припреми и снимању филмова: Добривоје, супруга Добрила, син Милан, снаја Сандра, њихове кћерке Дијана и Тања. Добривоје је говорио: "Ми друге земље немамо. Иво Андрић је рекао да је човек увек дужан свом родном крају. Ми немамо пара за неке грађевине али ћемо оставити ове записе да поколења знају како су живели њихови преци". Добривоје је изненада преминуо 6. априла 2020, а породица је наставила његову мисију "да се прошлост не заборави, да будућност памти". Најчешће је подела филмског посла следећа, али и то се мења по потреби: Добрила је водитељ, сценариста, редитељ, Сандра и Милан су сниматељи, Милан је и монтажер, Дијана и Тања су све остало, асистени режије, дизајнери, организатори... и одличне ученице.

Разговори покрај пута - У овом поклон пакету Породице Пантелић сви филмови су из циклуса Разговори покрај пута, а до сада нису емитовани у "Трезору".

Црква брвнара у Скадру - У општини Осечина, код варошице Пецке у селу Скадар постоји црква брвнара која је стара преко 300 година. Како кажу село Скадар носи име по Скадру на Бојани, и први досељеници су и направили ову цркву, из чије је породице никло 5 свештеника. Ова црква је под заштитом споменика културе и једна је од укупно 40 цркава брванара у Србији и прави је бисер општине Осечине и овог дела западне Србије.

- Учесници: др Ана Васиљевић, директор Народне билиотеке из Осечине, Протојереј ставрофор Радомир В. Поповић, Зорица Мирковић из Завода а заштиту споменика културе из Ваљева
- Снимано октобра 2020

Велика капија - У селима Рађевине и Подгорине од давнина су се на улазу у двориште правиле велике капије. Тако је и у домаћинству Милана Петковића из села Доњих Брезовица у Рађевини, који је одлучио да на свом имању направи исту такву стару капију. Како нам Милан каже на капијама се дочекивало и испраћало, на капијама су се заустављали цели сватови и нису могли да уђу док не скину јабуку са капије, капије су се и китиле за свадба и за празнике као сто је и Ђурђевдан и Петровдан.

- Учесник: Милан Петковић из Доњих Брезовица
- Снимано 2020

Кућа са два улаза - У селима Рађевине, Подгорине, Азбуковице и Јадра некада су рађене куће са два улаза. Два улаза један наспрам другог, а разлог лежи у практичности: између осталог: кад је слава гости улазе на једна, а излазе на друга врата; у туруско време, ако би банули Турци, домаћин би побегао на задња врата. Сада у Рађевини такве су куће права реткост - њихов је век 200 година и ако их има потребна им је хитна обнова, могу се затећи најпре у неким спомен комплексима као што је Добри поток, где је ова емисија и снимана

- Учесници: Младен Стефановић, директор Туристичко Спортске оарганизације Крупањ (ТСОК), домаћица Иванка Стефановић, село Горња Сипуља
- Снимано у Црквеном парку, Добром потоку, у селу Горње Сипуље. новембра 2020

На старом бунару - У селима Рађевине, бунар је одувек био светиња. Бунар се поштовао и сматрао за извор живота. Ко је имао бунар у свом дворишту био је велики газда. Са појавом електричне енергије и пластичних црева, бунари су изгубили на значају, пошто је водовод стигао у село. Али у селима Рађевине и дан данас се чува традиција и поштује се бунар као некада.

- Учесници: Добрила, Милан, Сандра, Дијана, Тања Пантелић
- Снимано јануар 2021

Карлица - Некада су се у селима Рађевине и Подгорине правили сир и кајмак у карлицама. Сада су те карлице заменили метални судови. Како нам казу селу Шумећ код Крупња, тај кајмак и сир из дрвених карлица су имали непревазиђен и непоновљив укус. У овом селу су сачували те карлице и још увек производе сир и кајмак из њих. Како то све изгледа видећемо у следећој прици....

- Учесници: професор Петар Петровић, Светозар Гачић, историчар и председник СО Осечина; Зорица Петровић, Велинка Петровић
- Снимано у селу Томањ, засеок Шумећ, Рађевина, општина Крупањ, марта 2021

Прича о човеку који је два пута обновио своје огњиште - Ово је прича о Славку Живановићу из села Брстице код Крупња који је два пута обновио своје старо огњиште. Наиме, Славко је од своје баке наследио стару кућу која је направљена 1910. и није дао да се сруши него је део по део обнављао и сређивао. И када је све напокон средио кућа је доживела несрећу. У пожару пре годину дана је потпуно уништена. То је Славку дало јос већу снагу и поново је кренуо да гради кућу изнова, део по део и сада је направио још већу на темељима старе. Како је то све изгледало видећемо у следећој причи.

- Учесник: Славко Живановић из села Брштице код Крупња
- Снимано марта 2021

Вајат - Некада у селима Рађевине и Подгорине свака домаћинство поред куће је имало и вајат, а некада и више вајата, све у зависности колико је домаћин имао синова. Обично су се у вајат селили младенци и тамо проводили прве брачне ноци. Данас је у селима Рађевине и Подгорине вајата све мање, али ми ово јутро идемо у породицу Пантелић где се чува традиција и где су подигли два вајата у част прошлих времена и предака.

- Учесник: професор Петар Петровић, председник СО Осечина Светозар Гачић, Добрила и Милан Пантелић
- Снимано јануара 2021

Петак, 14.05.2021. на РТС СВЕТ у 0:00

Новинар Игор Холодков у серији "Разговор ветерана"

Сећање по задатку (Игор Холодков први део), Разговор ветерана - Ново издање сталног циклуса Разговори ветерана који за "Трезор" води Каменко Катић (у ТВБ од 1962. до 2002). Овог пута његов саговорник у Белегишу је новинар Игор Холодков (у ТВБ од 1959. до 1985). Игор Холодков сарадник је Радио Београда од 1953, а 1959. са места помоћника директора за програмска питања у Културном центру Београда, по конкурсу долази на место секретара Телевизије Београд; организује рад спикера и води Одељење за најаву програма. Реализује образовно-информативну серију ТВ из индустрије за индустрију; и неколико емисија из циклуса С камером кроз свет, ТВ пошта, Црвени сигнал...  Две године је уредник Унутрашњо-привредне рубрике, а више од двадесет година је као новинар, уредник, редактор и водитељ провео у ТВ Дневнику. Специјалност су му рубрике из привредног живота, прати заседања Савезне и Републичке скупштине, као репортер извештава са конгреса Партије, Синдиката и других важних политичких догађаја. Припрама извештаје за стране ТВ станице са Прве конференције несврстаних у Београду, 1961; са Јованом Шћекићем прати усвајање Устава 1963, расправу о амандманима, привредну реформу; извештава из земљотресом погођеног Скопља 1963, снима у рударским окнима Југославије, извештава из карантина за време епидемије великих богиња... Холодков је последњих пет година био руководилац Програмских служби Телевизије Београд одакле је, 1985. године , отишао у пензију. За свој дугогодишњи рад добио је више награда и признања, од којих издвајамо Орден заслуга за народ са сребрним венцем, за извештавање из Скопља и Награда за животно дело Удружења новинара

- Учесници: Игор Холодков, Каменко Катић
- Уредник истраживач Вера Милеуснић, сниматељ Слободан Ратковић, ас.сниматеља Милорад Шево, сниматељ звука Бојан Ковачевић, микроман Владимир Миливојевић, расветљивач Милан Михајиловић, организатор Гордана Грдановић, монтажери Зорица Благојев, Слободан Софронијевић - графичка обрада Драган Владисављевић, Дарко Петровић - аутори Каменко Катић, Бојана Андрић
- Снимано 28.11.2006. у Белегишу, премијерно емитовано у "Трезору" 08.05.2007, репризирано 07.12.2012, поводом смрти Игора Холодкова; Редакција за историографију

Уреднице: УМилена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, Весна Дошен, Бојана Андрић