Траг: Златни и сребрни град

Средњовековни српски град Ново Брдо, „град сребрни и уистину златни", како га описује Константин Филозоф, настао је у 14. веку и израстао у економско и привредно средиште.

Млетачки картограф фра Мауро на својој карти света обележава га великим словима. Поред Срба, Ново Брдо настањују Саси, Дубровчани, Арбанаси... Руда и велики број трговаца утицали су на развој српске државе и живот обичног човека тога времена, али су одредили и позицију Србије у Европи.

Златна жица новобрдског рудника омогућила му је да се развије у велики центар рудног блага. Новобрдска руда имала је већу количину злата у односу на друге руднике тога краја. Проценат сребра био је чак 25 одсто, што је знатно више него у другим рудницима овог краја.

У Новом Брду су се развила чак 84 заната. Међу занатлијама су били златари, произвођачи кућне декоративне керамике, што умногоме говори о култури живљења тога времена. Мештани су се бавили и сточарством. Правили су сир и друге млечне производе којима су најпре трговали, али су то биле и главне намирнице у исхрани становништва које је из дана у дан бивало све бројније.

Овај утврђени град, Турци су освојили 1. јуна 1455. године. Данас, Ново Брдо подиже своје бедеме, враћа се као што је то чинило после Римљана, најезде Турака, затварања рудника. Свој космополитски карактер оправдаће ваљда и у овим бурним временима. Крај тврђаве више не пролазе важни путеви, туристичким се нада јер је, захваљујући вековном трајању, обезбедила место на карти светских културно-историјских споменика.

Аутор: Радица Смиљковић
Уредник: Љубисав Алексић
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Монтажер: Марко Роксандић