Час анатомије: Ћирилица и латиница

Језик, као основно средство комуникације и писмо кроз које се артикулише, свакако су услов опстанка културе и цивилизације. Такође, друштвене околности, контекст у коме се језик и писмо развијају утичу на тај развој и промене.

Када је Вук Караџић у прошлом веку коначно окончао реформу писма и српске ћирилице, био је то, за многе, револуционарни подухват. Од црквенословенског до српско-хрватског и коначно, српског, протицали су векови. Српски језик и правопис преживели су различите друштвене контексте, системе и уређења. Југословенска државна заједница познавала је равноправност ћирилићког и латиничког писма. Новосадски књижевни договор из 1954. то је потврдио.

Постјугословенско доба познаје више мањих држава и више језика а према Члану 10. Устава Републике Србије "у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава".

Ново издања "Часа анатомије" посвећујемо управо проблему језика и писма, тачније, постављамо питање: има ли икаквих проблема? Шта значи иницијатива за очување српског писма и ћирилице, може ли се то очување и како, регулисати законом ако се Устав већ јасно одредио према употреби српског језика и ћирилице, како се језик мења и ко га мења, у чему је значај Вукове реформе, имамо ли културу која се дели на популистичку и елитистичку и да ли је југословенско културно и лингвистичко наслеђе заувек нестало...

О томе разговарају писац Светислав Басара, управник Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, Александар Јерков и лингвиста Владо Ђукановић.

Уреднице емисије: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац

број коментара 4 Пошаљи коментар
(петак, 17. нов 2017, 23:23) - anonymous [нерегистровани]

odgovor

Jugoslavija je bila najveci promasaj u istoriji Srbije,neodrziva i besmislena tvorevina, koja se za 88 godina svog postojanja raspala 3 puta. Da je to valjalo ne bi raspalo u krvi. I dan danas Srbija trpi zbog tog egzibicionizma.

(петак, 17. нов 2017, 21:25) - anonymous [нерегистровани]

odgovor

Jugoslavija je bila najveće dostignuće u političkoj istoriji južnoslavenskih naroda i trebali smo je sačuvati po svaku cijenu. Dali je bila vještačka - nije, ali bila je cijenjena i imala ugled u svijetu, što se ne može reći za ove umjetne državice, nastale njenim raspadom.

(петак, 17. нов 2017, 19:01) - Из Британије [нерегистровани]

Без исправног говорног језика, писмо нема значаја

Језик је старији од писма. Да ли користити ћирилично или латинично писмо неће имати икаквог значаја без очувања говорног језика. Говорни језик који се тренутно намеће народу засигурно није cрпски.
И сам чланак користи гомилу несрпских речи:
'Комуникације, артикулише, културе, цивилизације, контекст, pеформa, револуционарни, контекст, систем, проблем, регулисати, популистичку, елитистичку, културно, лингвистичко, лингвиста, емисије…..".
За све наведене речи постоје свима разумљиве српске речи. Само писмо без правилног говорног језика, сем историјског, нема другог значаја. На пример, староегипатски хијероглифи могу да се како тако прочитају, али језик више не постоји јер је заувек изумро. Ако се овако настави, таква ће бити и судбина српског језика где ћемо ћириличне свитке гледати у музејима уз превод на језик којим ће Срби будућности говорити (вероватно енглески).

(петак, 17. нов 2017, 16:01) - anonymous [нерегистровани]

Kulturno nasledje

Jugoslovensko kulturno nasledje ne postoji jer je samo po sebi, to vestacko nasledje poput same Jugoslavije koja je bila vestacka tvorevina. Jugoslavija kao nasledje moze imati kucu cveca, objekte, alI ne i jezik i pismo jer jugoslovenska nacija nikada nije ni postojala.