Priština ponovo najavljuje restauraciju kuće Džafera Deve

Za projekat restauracije kuće Džafera Deve vlada u Prištini u 2023. predviđa 300.000 evra. Posle najave slične sadržine iz februara 2022, misije UNDP-a i EU obustavile su restauraciju kuće zbog, kako su saopštile, nacističke biografije Džafera Deve.

"Oni su povukli svoju i političku i finansijsku podršku. Ono što bi izazvao domino efekat u Evropi zato što posle jednog takvog slučaja ukoliko bi se ovo daleko bilo realizovalo onda bi širom Evrope verujemo došlo do obnove kuća ili objekata u kojima su delovali nacistički i fašistički zločinci po izgovorom ukolio je to uradila Priština zašto ne bismo i mi to uradili", rekao je Dejan Ristić, istoričar.

Na novu najavu, Muzej žrtava genocida upozorio je ambasadore SAD, Nemačke, Izraela i Švedske i šefa Delegacije Unije u Srbiji. Prema planu Prištine, nakon obnove, kuća Džafera Deve biće kulturni centar, a cilj je da afirmiše dijalog etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji.

"Sada zamislite situaciju u kojoj neko u Poljskoj obnavlja objekat u kome je delovao Mengele, onda taj objekat pretvori u kulturni centar, sa ciljem afirmacije dijaloga između nemačkog i jevrejskog i poljskog naroda. Dakle, to je nešto što je potpuno anticivilizacijski i apsolutno neprihvatiljivo i nedopustivo", naveo je Dejan Ristić, istoričar.

"Sama najava restauracije kuće čoveka koji je od strane istorijskog suda zvanično osuđen kao ratni zločinac, čiji su, ako tako možemo reći učinci u Drugom svetskom ratu ostavili jedan krvav trag i dalekosežne posledice ne samo po srpsko stanovništvo na KiM nego i na pripadnike drugih nealbanskih zajednica, ali i samog albanskog naroda", rekao je Vladan Virijević, profesor istorije iz Kosovske Mitrovice.

"Nema pranja istorije!"

Kada je prošle godine sve bilo spremno za početak konzervacije i restauracije reagovali su Srbi na Kosmetu, brojne organizacije uz podsećanje na Devinu ulogu u regrutovanju boraca u SS diviziju "Skenderbeg". Reagovali su i međunarodni zvaničnici, između ostalih, nemački ambasador u Prištini.

"Nema pranja istorije! Kultura sećanja i očuvanje kulturnog nasleđa moraju se shvatiti kao prilike za suočavanje sa prošlošću na otvoren, istinit način. Nemojte da izvrćete istinu o Holokaustu ili o ratnim zločinima koje su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti. Nemačka ambasada je spremna da podrži svaki razuman pristup kulturi sećanja na Kosovu. Ovo je kultura sećanja na pogrešan način", naveo je Jorn Rode, ambasador Nemačke u Prištini.

I dok je vlast u Prištini dala alternativu da kuća ne mora po svaku cenu da nosi njegovo ime, stavljajući akcenat na arhitektonsku vrednost, porodica Džafera Deve podnela je tužbu berlinskom sudu u Nemačkoj protiv nemačkog ambasadora u Prištini, zbog klevete lika Džafera Deve.

"Velika je sramota za našu vladu što o ovim neosnovanim optužbama nijednom rečju nisu uspeli da pokažu svetu da Albanci štite istinu i najeminentnije ličnosti naše nacionalne istorije", naveo je Valjdet Deva, potomak Džafera Deve.

"Sigurno ovaj momenat ne doprinosi boljitku i stabilizaciji prilika ko i zbog čega inicira ponovo otvaranje ovako bolnih tema to je sada teško reći možemo pretpostaviti, ali mislim da to zaista ne vodi ako je to cilj smirivanju situacije i poboljšanju kvaliteta života i relaksaciji političkih tenzija na KiM", istakao je Vladan Virijević.

Deva je bio gradonačelnik Kosovske Mitrovice i ministar unutrašnjih poslova Albanije za vreme nemačke okupacije. U Južnoj Mitrovici već postoji mural Džafera Deve, njegovo ime nosi jedna ulica, isto kao i u Uroševcu i Prištini.