Čitaj mi!

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana za RTS: Teheran i Beograd imaju bliske stavove

Iran koji ima zbirno najveće rezerve nafte i gasa na svetu – spreman je da stavi na raspolaganje rezerve tih energenata Srbiji, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Irana Ali Bagheri. U susretima sa srpskim zvaničnicima istakao je da Teheran i Beograd imaju bliske stavove o regionalnim i međunarodnim pitanjima. U intervjuu za RTS govorio je i o višenedeljnim masovnim protestima žena u Iranu, koji su počeli posle smrti Mahse Amini, kao i o nuklearnom programu Irana.

Ali Bagheri, u intervjuu za RTS, kaže da su odnosi Srbije i Irana veoma dobri i konstruktivni.

"Iran je spreman da obezbedi potrebne energente – naftu i gas za prijatelje u Srbiji. Na osnovu vaših potreba videćemo kako da to realizujemo. Ako već postoje dovoljni kapaciteti, to ćemo odmah dostaviti. A pomoći ćemo i srpskim prijateljima da pripreme potrebne kapacitete za energente iz iranskih izvora", rekao je Bagheri.

Četiri decenije posle Islamske revolucije, društvene tenzije su se usijale u Iranu. Šta je razlog tome? Nekada takve događaje podstaknu problemi sa ljudskim pravima, pravima žena... Šta je dovelo do takvog usijanja da nedeljama gledamo masovne proteste u gradovima Irana?

Prvo da kažem da je devojka Mahsa Amini privedena zbog nepoštovanja zakona Irana. Ali nije bila u pritvoru, niti je ubijena. Od detinjstva je bila bolesna i podvrgnuta operacijama na mozgu. Iranski predsednik Raisi, koji je u vreme smrti Mahse Amini boravio van zemlje, telefonom je naredio nadležnima u policiji i pravosuđu da temeljno ispitaju sve.

Da li vi informacije o Iranu dobijate iz Irana ili preko stranih medija? Jedan od instrumenata jednostranosti su mediji. U svetu se za informisanje najviše koriste zapadni mediji – Rojters, Asošijejted pres, Frans pres... A oni događaje, kao što je i ovaj o smrti te devojke i protestima, plasiraju prema svojim interesima i politici Londona, Pariza, Vašingtona.

Naša vlast je verska vlast. Kritika na račun verskih vlasti je pravo građana u Iranu. Ali kada neke grupe protestuju u Iranu, zašto lideri SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke podržavaju te demonstrante, obećavajući im pomoć i instrumente da istraju u pobuni?

Ali u jednom trenutku ovakav protest, koji se dugo ne smiruje, sigurno će postaviti neke lidere i specifične političke zahteve. Šta bi to moglo biti?

Pravo na demonstracije je dozvoljeno iranskim zakonima. Mi smo verska država. Verski principi važe i za žene i muškarce u Iranu. I nepromenljivi su. Ali žene u Iranu nemaju ograničenja da budu na društvenim pozicijama. Svuda su vrlo aktivne – politika, ekonomija, umetnost, obrazovanje, prosveta... One su nosioci 25 odsto svih funkcija u državnoj adminstraciji Irana.

Vi ste novi čovek Teherana u Beču za pregovaračkim stolom o nuklearnom programu Irana. Šta je to novo što donosite za pregovarački sto? Vaše ime se u nekim političkim komentarima izjednačava sa onim što je Ajatolah Hamnei nazvao "revolicionarnim putem". Šta je to revolucionarno što Ali Bagheri donosi za pregovarački sto?

U spoljnoj politici cilj nam je da obezbedimo prava iranskog naroda i po tom nuklearnom pitanju, kao i nacionalne interese Islamske republike. Revolucionaran je onaj koji ne ostaje nem na pokušaj ugrožavanja prava iranskog naroda i ko će uraditi sve da ta prava obezbedi.

Imali smo dobre razgovore sa evropskim partnerima, sa predstavnicima Velike Britanije, Francuske, Nemačke. Posle toga je direktor Nacionalne organizacije za nuklearnu energiju Irana otputovao u Beč i imao konstruktivne razgovore sa direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Sada je osnov za pregovore sporazum iz 2015. godine. Amerikanci su, u vreme predsednika Trampa, tražili da sve nuklearne aktivnosti Irana budu obustavljene – u zamenu za delimično i privremeno ukidanje sankcija. Iran to, naravno, nije prihvatio. Onda je Vašington kao kaznenu meru primenio maksimalni pritisak.

Bez nuklearnog sporazuma i pod dugogodišnjim sankcijama – kako Iran može ekonomski da se razvija? Nedavno ste sklopili energetski sporazum sa Rusijom vredan 40 milijardi dolara o nabavci ruskog gasa. To praktično znači osnov za stvaranje jednog od najvećih energetskih kartela na planeti, sličnom OPEK-u. Šta su osnovni elementi tog sporazuma i kakav je njegov značaj za rešavanje energetske krize u svetu?

Ruski "Gasprom" će pomoći u razvoju gasnih polja "Kiš" i "Severni Pars" i šest naftnih polja u Iranu. Iran, posle Rusije, ima najveće rezerve prirodnog gasa na svetu, ali su nam američke sankcije onemogućile pristup novim tehnologijama i usporile razvoj naše izvozne industrije. Činjenica je da su sankcije, do sada, mnogo koštale iransku privredu. Ali nas sankcije nisu zaustavile u razvoju. Pregovaramo sa raznim zemljama o daljoj ekonomskoj saradnji.