Митровдан без домаћина – како је сеоски учитељ из Пасјана за Приштину постао ратни злочинац

"Нажалост, живимо у времену када политика одређује судбине обичних људи. Али, ако је правде и Бога мој отац ће бити ослобођен." Овако почиње разговор Бојан Ничић, син једног од петорице Срба из Косовског Поморавља против којих се у Приштини води процес због наводних ратних злочина против цивилног становништва почињених током 1999. године.

Суђење се наставља у понедељак и према најавама укупно 40 сведока тужилаштва и одбране требало би да буде саслушано. Процена је да ће за све то требати 40 радних дана.

Драган Ничић (67), један од оптужених, пензионисани је локални учитељ који никада није напуштао Косово и Метохију. Његов син Бојан каже да породица и пријатељи од овог суђења очекују истину и правду.

"Наш отац је невин човек који никада није имао везе ни са војском ни са било каквим злочинима. Надамо се да ће се кроз суђење доказати оно што сви који га познају већ знају – да није крив. Очекујемо истину и правду", прича Ничић.

Истиче да им у томе помаже Канцеларија за Косово и Метохију.

"Србија нам пружа правну и дипломатску подршку и на томе смо захвални. Најважније је што знамо да нисмо сами у овој борби. Ако има правде и Бога, наш отац ће бити ослобођен", поручује овај младић који са супругом и двоје деце, родитељима и братом живи на породичном домаћинству у Пасјану.

Брат Срђан је дипломирани историчар, а Бојан је стао на трећој години Математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Митровдан

Митровдан је њихова крсна слава, а ово је друга година без домаћина.

Од 3. августа прошле године Драган Ничић налази се на сасвим другој страни КиМ, у самици затвора у Подујеву у коме су махом сви Срби. Већина их је оптужена за ратне злочине и то након више од 25 година када су се, према оптужницама, догодила ова кривична дела.

Управо због крсне славе пре неколико дана су га обишли кћерка Сања, други син, као и Бојанова супруга и двоје деце.

"Посете су ретке и кратке, али нам много значе. Пре неколико дана сестра је успела да га види. Стигла је из Француске за нашу породичну славу, Митровдан. Прошли пут када је долазила у посету, нису јој дозволили, иако смо објаснили да је због тога и долазила. Рекли су нам да мора да прође 15 дана да би могли опет да га посетимо", каже Бојан.

Старији Бојанов син има пет година и први пут је видео деду откако је у притвору.

"Чим га је угледао вриснуо је у плач. Не можете ни да замислите колко нам то тешко пада, колико је болно. Отац се труди да остане прибран, иако има здравствених проблема, а услови нису лаки. Зна колико смо сви забринути и зато више брине о нама него о себи. Ми бринемо за њега и молимо Бога да нам се врати жив и здрав", наводи Бојан.

Вапај и одјеци

У потрази за правдом у име породице је упутио отворено писмо, апел свим релевантним међународним институцијама на Косову и Метохији.

"Током ових пет месеци обратили смо се на више од двадесет адреса – међународним организацијама, амбасадама, КФОР-у, УНМИК-у и Савету Европе. Не знамо коме све нисмо писали. Одговорили су нам само поједини, углавном формално, уз поруку да прате овај случај. Иако нам конкретно нису помогли, ти одговори нам много значе јер знамо да случај нашег оца није заборављен", верује Ничић.

Каже да му је најболније управо то што се све дешава пред очима међународне заједнице.

"Страшно је да се у 21. веку људима овако суди, без икаквих доказа, само на основу нечије тврдње. Мој отац никада није одлазио са Косова, никада се није крио. Својим рукама је све створио. Никада ништа лоше никоме није ни помислио, а камоли урадио. То могу да потврде и наше комшије – и Срби и Албанци", наглашава саговорник у исповести за Интернет портал Радио-телевизије Србије.

Објашњава да је његов отац од 1985. до 1991, а затим и од 2004. до 2023, када је отишао у пензију, радио као учитељ. Прво у Подграђу, у близини Гњилана, а затим у Пасјану.

"Учио је првим словима и српску и албанску децу, никада не правећи разлику између вере или нације. Од 1991. до 1999. радио је у предузећу 'Жито промет' у Гњилану. Скоро сваког дана је пешице ишао на посао јер нису били чести превози у то време. Пролазио је кроз албанска села и сам град, и сви су га познавали као мирног и доброг човека", објашњава Бојан.

И даље не разуме како је могуће да управо његов отац буде оптужен за ратне злочине.

"Никада није имао конфликт ни са ким, а понајмање са Албанцима. Многи и данас знају да није крив, али нажалост, живимо у времену када политика одређује судбине обичних људи", истиче Ничић.

Процес

Група Срба из Косовског Поморавља ухапшена је 3. августа 2024. године.

Осим Ничића, на списку оптужених су Слободан Јевтић, Драган Цветковић и Милош Шошић из Пасјана и Ненад Стојановић из села Босце код Косовске каменице.

Сви су се у јануару изјаснили да нису криви за кривична дела која им се стављају на терет, а процес је почео у октобру пред судом у Приштини.