Čitaj mi!

Hag prebacuje Radovana Karadžića - kaznu će služiti u Velikoj Britaniji

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, biće prebačen u Veliku Britaniju na odsluženje kazne, potvrdilo je britansko Ministarstvo za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva, javlja "Rojters".

Odluka je doneta u utorak, a na osnovu Ugovora koji su UN i Vlade Velike Britanije potpisale s Haškim tribunalom 2004. godine.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dominik Rab izjavio je da je Britanija prihvatila da Karadžić, koji je 2019. pred Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora, služi zatvorsku kaznu u toj zemlji, prenosi Rojters.

"Radovan Karadžić je jedan od retkih ljudi koji je proglašen krivim za genocid. On je odgovoran za masakr muškaraca, žena i dece u genocidu u Srebrenici i pomogao je u opsadi Sarajeva koja je predstavljala napad na civile. Trebalo bi da budemo ponosni na činjenicu da je Britanija, od obezbeđivanja njegovog hapšenja, do odlaska u ćeliju, tokom prethodnih 30 godina učestvovala u potrazi za pravdom", rekao je Rab.

Haški tribunal je 1995. godine podigao optužnicu protiv Radovana Karadžića koji je uhapšen je i predat Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u julu 2008. Nakon presude držan je u pritvorskom centru u Hagu.

Karadžić je 2016. godine osuđen na 40 godina zatvora nakon što je proglašen krivim za najveći broj tačaka optužnice za počinjene ratne zločine u BiH, uključujući genocid u Srebrenici. 

Biografija Radovana Karadžića

Radovan Karadžić je rođen je 19. juna 1945. u durmitorskom selu Petnica, kod Nikšića.

Sa 15 godina preselio se u Sarajevo gde je završio medicinsku školu, a posle toga i medicinski fakultet (specijalizirao je neuropsihijatriju). Deo školovanja proveo i u SAD. Radio je u bolnici u Sarajevu kao psihijatar (stručnjak za depresije).

Politikom je počeo intenzivno da se bavi 1989. godine kada je izabran za predsednika SDS-a. Izabran je za predsednika Republike Srpske 12. maja 1992. godine i ostao je na toj funkciji sve do 30. juna 1996. godine.

Karadžić nije bio član delegacije Savezne Republike Jugoslavije na dejtonskim mirovnim pregovorima. Sam Karadžić je 1996. godine pod pritiskom država članica kontakt grupe i predsednika Srbije Slobodana Miloševića napustio politički život i predsednička ovlašćenja preneo na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.

Prva optužnica Haškog tribunala protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića potvrđena je 25. jula 1995. i teretila ih je za genocid i druge zločine počinjene nad civilima širom teritorije Bosne i Hercegovine.

Druga optužnica je potvrđena 16. novembra 1995. i odnosila se na događaje koji su se desili u Srebrenici u julu 1995. godine. Izmenjena optužnica protiv Radovana Karadžića potvrđena je 31. maja 2000. i sadržavala je jednu tačku za teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, tri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja, dve tačke za genocid i pet tačaka za zločine protiv čovečnosti.

Posle podizanja haške optužice za Karadžićem je raspisana poternica Interpola, a vlada Sjedinjenih Američkih Država je ponudila 5 miliona dolara za pomoć u hapšenju Karadžića i Mladića.

Međunarodne vojne snage stacionirane u bivšoj Jugoslaviji u par navrata su bezuspešno pokušavale da ga uhapse. Radovan Karadžić je oženjen Ljiljanom Zelen-Karadžić sa kojom ima decu Sonju i Sašu.