Радован Караџић осуђен на 40 година затвора

Пошто је проглашен кривим за највећи број тачака оптужнице за почињене ратне злочине у БиХ, укључујући геноцид у Сребреници, ратном лидеру Републике Српске суд је изрекао казну од 40 година затвора. Суд није прихватио захтев Тужилаштва да Караџић буде осуђен за геноцид у седам општина БиХ.

16.35 - Караџић ће се жалити на пресуду, каже члан његовог правног тима, а преноси Ројтерс.

15.39 - Радован Караџић осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

15.35 - Судско веће је нашло да је Караџић саодговоран за геноцид у Сребреници.

15.10 - Судија Огон Квон је рекао да је Караџић крив за узимање особља Уједињених нација као талаца, јер је подстицао и одобравао њихову отмицу.

14.55 - Судско веће је нашло да је Караџић одговоран за злочине почињене током опсаде Сарајева. 

14.20 - У образложењу пресуде, судија Квон је рекао да су у "удруженом злочиначком подухвату" прогона несрпског становништва, поред руководства Срба из Босне, учествовали и Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ.

14.15 - Хашки суд није нашао да је било геноцида у општинама које су у оптужници наведене пре оптужби за злочин геноцида у Сребреници. 

14.00 - Почело изрицање првостепене пресуде Радовану Караџићу.

Први председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је у Хашком трибуналу на 40 година затвора поводом оптужби за ратне злочине у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

Проглашен је кривим за геноцид из тачке два, по тачки три крив је за прогоне и злочине против човечности, четири – истребљења и злочине против човечности, пет – убиства, злочине против човечности, шест – убиства, кршење закона и обичаја рата, седам – прогоне и депортацију и кршење закона и обичаја ратовања.

Затим по тачки осам крив је за насилно премештање, злочине против човечности, девет – терор, кршење права и обичаја ратовања, 10 – незаконити напади на цивиле и кршење закона и обичаја ратовања, 11 – узимање талаца и кршење закона и обичаја ратовања.

Питер Робинсон, један од чланова Караџићевог Правног тима саветника, најавио је жалбу на пресуду, преноси Ројтерс.

Робинсон је новинарима рекао да је Караџић био запрепашћен што је проглашен кривим за организовање српских злочина широм БиХ током рата од 1992. до 1995. године.

Судија Огон Квон рекао је да је веће нашло да Караџић није крив за геноцид под тачком један оптужнице, која се односи на злочине у седам босанских општина.

Судско веће Хашког трибунала закључило је да је Радован Караџић одговоран за геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, пошто је утврдило да је пристао на укупан циљ убијања муслиманских мушкараца у Сребреници, којем је знатно допринео.

"Оптужени је био једина особа у Републици Српској која је имала моћ да интервенише и спречи убијање муслиманских мушкараца, али ипак, уместо да интервенише и спречи, оптужени је наредио да муслимански заробљеници који су тада држани у Братунцу буду пребачени на друга места и убијени. Они су затим одведени у Зворник, где су убијени", рекао је судија Огон Квон.

Он је истакао да је веће уверено да су убиства у Сребреници извршена у складу са систематским и организованим планом и да је план да се убију сви војно способни мушкарци и дечаци био формулисан током трећег састанка у хотелу "Фонтана".

Веће је, према речима судије, констатовало да је у комбинацији са начином и систематском и организованом природом убистава, показана намера да се убије сваки војно способни Муслиман из Сребернице.

Огон Квон је додао да је Караџић све време добијао информације из разних канала, путем контаката са високопозиционираним официрима Војске Републике Српске, и да је био упознат са ситуацијом на терену.

Према речима судије, Караџић је наредио заузимање Сребренице када је сазнао да постоје повољни услови за напад.

Без доказа да је било геноцидне намере у седам општина

У закључку поводом оптужбе за седам босанских општина, Караџић, према ставу Судског већа, сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно пресељење.

Веће, међутим, сматра да нема доказа да је постојала геноцидна намера ни код Караџића ни код чланова заједничког злочиначког подухвата, као ни код појединачних извршилаца злочина да се истреби и потпуно уништи муслиманско и хрватско становништво у тим општинама, рекао је председник Судског већа.

По оптужбама за злочине у Сарајеву, судија Огон Квон рекао је да веће сматра да је оптужени крив.

Судско веће, наиме, сматра да је Караџић подржавао и одобравао гранатирање Сарајева и снајперске нападе на цивиле и да је користио снајперске нападе и терор као притисак на руководство босанских Муслимана и међународну заједницу зарад остварења својих политичких циљева.

Веће: Караџић крив за узимање талаца 

Веће је такође закључило да је Караџић крив за узимање особља УН као талаца, јер је подстицао и одобравао њихову отмицу, те да сноси појединачну командну одговорност за кривично дело узимање талаца као кршење закона и обичаја рата, рекао је судија Огон Квон.

"Дана 26. маја, након удара НАТО-а на Пале, снаге су заточиле припаднике Унпрофора на различитим локацијама. Док су били заточени, претили су им да ће их убити ако НАТО настави да бомбардује српске положаје", рекао је судија.

Он је додао да су неки од отетих лисицама били везани испред места од војног значаја, напомињући да нису били снага у сукобу, али да су намерно били заточени да би се избегли НАТО напади.

Први председник Републике Српске саслушао је пресуду мирно у судници Трибунала.

Караџић је након вишегодишњег бекства и скривања под лажним идентитетом "доктора Дабића", ухапшен 18. јула 2008. године, и недељу дана касније из Београда је изручен Трибуналу у Хагу.

Суђење му је почело у октобру 2009. године, а завршено је 2014. Током суђења званично се бранио сам – без адвоката, али уз помоћ стручног правног тима.

Број коментара 41

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво