Probija li Amerika pravce ekonomskog povezivanja Beograda i Prištine

Komentarišući teme koje su otvorene na današnjem sastanku u Briselu i u petak u Vašingtonu, nekadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović kaže da je Americi pripao deo da kao buldožer probije pravce ekonomskog povezivanja, odnosno normalizovanja odnosa u ubrzanom tempu.

"Ostala su neka pitanja koja su dopunjujuća i to je prepušteno EU da dalje nastavi. Dobar deo čine preostala konkretna ekonomska pitanja, a ima i novih, kao što su humanitarna pitanja (nestala lica). Ali i jedno i drugo se radi po ubrzanom tempu, jer je očigledno da tvorci nezavisnosti tzv. Kosova osećaju da im vreme izmiče i da ne radi više u njihovu korist", kaže Jovanović za emisiju "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova smatra da je u svetskoj javnosti potisnuta teorija o tome da je "Kosovo izuzetan slučaj koji se neće primenjivati na druge zemlje" i da se pokazalo kako i u drugim zemljama postoje aspiracije manjinskih zajednica da izađu iz matične zemlje, ali se njima to ne dozvoljava.

"S druge strane, previše dugo traje nerešeno pitanje u srcu Evrope. Nekakva država je stvorena, ali ona nije ni živa ni mrtva, nije međunarodno prihvaćena. Amerika je ubrzala ekonomski deo, a Evropska unija ima veće poluge uticaja, jer su obe strane zainteresovane da uđu u EU", naglašava Jovanović.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević takođe smatra da su razgovori u Vašingtonu i Briselu komplementarni.

"U Briselu se razgovaralo o Zajednici srpskih opština i o realizaciji tog sporazuma iz 2013. godine, o čemu se nije razgovaralo u Vašingtonu, razgovaralo se o imovini, dok je u Vašingtonu tema bila Gazivode", kaže Zečević i podseća da smo mi u veoma delikatnoj situaciji zato što smo uložili ogromna sredstva sedamdesetih i osamdesetih godina na Kosovu, što je možda bila greška.

"Tamo smo otvorili mnogo fabrika i puteva, o čemu tek treba da se razgovara, a jezero Gazivode je čista situacija. Kredit je uzela Vlada Srbije, potpuno ga otplatila, a ne koristimo ga mi nego Albanci. Mi smo tek sada na pragu da sa SAD postignemo dogovor o polovičnom korišćenju hidroelektrane", dodaje Zečević.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da ono što daje pečat ovim danima je ponovno vraćanje Amerike na scenu, posle neuspelog sastanka krajem juna. "Amerika potvrđuje da se bez nje ne može i nastupa sa tri tačke", poručuje Milivojević.

"Prva je da u Vašingtonu nije razgovarano o međusobnom priznanju, odnosno o statusnim pitanjima, što je izuzetno važno za pregovaračku poziciju Srbije u narednom periodu. Drugo, Amerikanci su se direktno angažovali oko ekonomske sfere odnosa. Treća stvar koja je izuzetno važna su naši bilateralni odnosi sa SAD i taj uzlet u našim odnosima je od posebnog značaja za dijalog, jer je Amerika nezaobilazna u tom procesu", naglašava Milivojević.

I Milivojević je saglasan da je Zajednica srpskih opština pitanje svih pitanja u domenu zaostalih poslova i obaveza.

"Na tom pitanju je test EU, imajući u vidu da šest godina iza nas oni nisu uspeli da ono iza čega su stali sprovedu u delo. To je jedno od pitanja od koga zavisi i rasplet kosovskog čvora. Ne radi se samo o Briselskom sporazumu, nego se radi o pravima Srba i o statusnim pitanjima Srba u okviru KiM", rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, EU je na testu koliko to pitanje može da izgura i da ga postavi na pravi način.

"Od Srbije ništa ne zavisi. Srbija je u poziciji da čeka i da gleda u kojoj meri će prištinska strana ispuniti svoje obaveze. O tome nema više šta da se pregovara. Jednostavno treba to da se primeni onako kako je zacrtano i to je za EU zadatak broj jedan", zaključuje Milivojević.