Suzavac medijima ne veruje

Već četiri dana održavaju se protesti u Beogradu i još nekoliko gradova u Srbiji. Za to vreme imali smo više od 10 napada na novinare i medijske ekipe. Kako je izveštavati sa ovakvog događaja, ko napada novinare i da li isti suzavac jednako deluje na različite medije?

Tih večeri skoro svi su plakali. I oni koji rade za medije koje optužuju da su režimski, i oni koji rade za medije koje optužuju da su opozicioni. Plakali su zbog suzavca, ili zbog batina. Neko zbog batina koje je dobio od policije, neko zbog batina od onih koji su se tukli sa policijom. Bilo je mnogo besa na ulici ovih dana. Na taj bes su nailazili mediji.

Najpre najsvežije - novinara Nove Vojislava Milovančevića sinoć je napala grupa momaka sa kapuljačom i razbila mu glavu dok je izveštavao sa protesta.

"Jedan od njih se, kada je video da snimam, zaleteo ka meni i pitao 'šta snimaš'. Rekao sam mu da sam novinar i onda me je udario, mislim bokserom. Zamahnuo je dva puta i treću put me je pogodio u potiljak i raskrvario mi je glavu", rekao je Milovančević.

Novinarka NIN-a i predsednica Izvršnog odboras UNS-a Dragana Pejović kaže da je u poslednja tri dana zabeleženo više od 10 napada na novinare i medijske kuće, ekipe na terenu koje su izveštavale sa protesta.

Sve se to dešavalo u 9. jula, koji je, kad je reč o protestima, bio najmirniji do sada. Nije tako bilo 8. jula. Žikica Stevanović ima 21 godinu i novinarstvom se bavi tek godinu dana.

Kaže da mu je prvo veče protesta bilo dobar profesionalni izazov. Od nasilnika se sklanjao, policiji pokazivao legitimaciju. Problemi su nastali sledećeg dana. Osmog jula, posle 11 uveče, nakon što je policija počela da potiskuje demonstrante sa Bulevara kralja Aleksandra ka Tašmajdanu priča da je bio okruženi policijom, da su obližnje ulice bile blokirane i jedino gde je mogao da ide je ka ETF-u. Tu nailazi na policiju.

"Ja sam sve vreme držao svoju novinarsku legitimaciju, pres karticu agencije Beta, a kad su prišli ja sam rekao - nemojte, novinar, i upozorio sam, i mahao njome, ipak službenici na to nisu reagovali na način kako sam zamišljao, već su, čini mi se, malo bili brutalniji kad su to videli. Prvo sam dobio udarac po ramenu, zatim po glavi, refleksno, a i da ne ispada da se opirem, pao sam. Kad sam pao na zemlju pored Pravnog fakulteta, kod ulaza, službenici Žandarmerije su počeli da me tuku. To je trajalo 15-ak sekundi, nakon toga su se uputili dublje ka Bulevaru. Jedan službenik se vraća, dok sam ja još uvek bio na zemlji, u tom trenutku krvav, već sam napipao krv na sebi, službenik se vratio I u tom trenutku ja sam, kao i svaki normalan čovek, pomislio da će on meni da kaže - ostani, ili hapsimo te. On je, kad sam kazao da sam novinar, da ne bude zabune, ponovo počeo da me udara pendrekom, znači on je video čoveka sa legitimacijom agencije Beta, dok je bio na zemlji, koji je bio krvav", priča za RTS Žikica Stevanović.

Dodaje da su mu nakon pet minuta prišle devojke i pomogle mu, a da ga je kolega kasnije odvezao do Urgentnog centra.

Izveštavanje uz koronu 

Možda je pomalo čudno, ali iz današnje perspektive ispada da je izveštavanje prve večeri, 7. jula, bilo najlakše. Razlog je jedino to što nije bilo nijedne razbijene glave među onima koji su izveštavali. Ali bilo je mnogo suzavca. To prvo veče opisuje snimatelj televizije N1 koji je snimio upad u hol Narodne skupštine.

"Iz mog ličnog ugla, mene i Jelene Zorić kao ekipe, mi nismo, što se tiče policije, imali problem. Čak smo imali savet jednog policajca koji je rekao - pomeri se bolje odavde da te nešto ne pogodi. Uglavnom smo imali prfesionalan odnos, znam da neki nisu imali, snimao sam ljude koji su prošli kroz neki tretman od strane policije, ali Jelena Zorić i ja nismo. Opet kažem mi smo sve vreme bili u programu uživo i njih to malo natera da razmisle, možda niko nije ni hteo, a možda je neko hteo, pa video da idemo sve vreme uživo, a to znači da će imati gomilu svedok koji će svedočiti šta se desilo", kaže snimatelj Aleksandar Cvrkotić za RTS. 

Prve večeri, ali ne od strane policije, nego od huligana, napadnuta su dvojica snimatelja Tanjuga. Jedan je bio ispred Narodne skupštine, imao je službenu legtimaciju, kada ga je jedna osoba koja je učestvovala u demonstracijama udarila pesnicom u stomak. Drugi incident desio se u blizini pošte. Snimatelja sa pres oznakama napao je muškarac i pokušao da mu otme kameru, saopštili su iz Tanjuga. Nijedan od dvojice snimatelja nije želeo da o ovome govori za televiziju. Nastavili su da izveštavaju sa protesta.

Napadi na ekipe RTS-a

Osmog jula napadnuta je i ekipa RTS-a u Novom Sadu. Novinar Milan Srdić i snimatelj Lazar Vukadinović bili su na glavnom gradskom trgu.

"Dok smo prilazili ka gradksoj kući razni ljudi su nam dobacivali - Džeki Čen, gde ste sinoć, da li se RTs konačno setio da izveštava, ja sam svima ljubazno odgovarao. Kada smo došli u sam centar događaja, da bismo snimili što bolji materijal, tamo su krenuli malo jači verbalni napadi. Ja sam tim ljudima pokušavao da objasnim da se ja slažem sa njima da javni servis treba da prati ono što s xcdešava ispred skupštine srbije I kad je više građana tmao, I da sada imaju priliku da kažu šta žele, jer smo tu, izašli smo na teren, takođe prenosimo kao ostale televizije. Njih to nije zanimalo, I krenuo je taj fizički napad, na mog snimatelja pre svega, otrgnuli su mu kameru iz ruke, povredili su mu ruku, ima uhganuće ruke, sitirali su kameru, mene su gurali, iščupali mikrofon, tu su došli neki drugi ljudi koji su krenuli d anas brane od tog napada. Zahvalan sam im jer bi bilo mnogo teže da oni nisu došli da nam pruže pomoć", kaže Milan Srdić, novinar RTS-a.

Istog dana na jugu zemlje, u Nišu, ekipa RTS-a radila je uključenje. Do incidenta je došlo kada je kolona demonstranata počela da se kreće od Gradskog odbora SNS-a ka Kliničkom centru Niš, da bi se zatim vratili u centar grada.

"Iako je moj snimatelj Ivan Stambolić te sporne večeri zu tom metežu dobio udarac flašom u glavu, polivali su nam kameru, prskali nas, vukli kabpolove,stativ, to sam u izveštaju te večeri ljudi, jedni koji su došli nezadovoljni I čekali trenutka ili razlog za bilo kakav incident i oni koji su došli da izraze neko svoje mišljenje, neko svoje nezadovoljstvo. Tome u prilog i činejnica u trenutku kad smo se mi uključivali, polovina kolone je odmakla I niko nije odreagovao na mikrofone RTS-a, dok u jednom trenutku ta masa nije poela da nam se približava, morala sam da se pomerim iz kadra, tu su se našle kolege iz Južnih vesti koje su pritekle u pomoć", kaže Lidija Georgije, dopisnica RTS-a iz Niša.

Snimatelj televizije N1 Aleksandar Cvrkotić objašnjava da je, u prvom momentu kad su došli, bila mladež "za koju verujete da će voditi državu jednog dana".

"Kada videte te mlade ljude koji su samosvesni koji su došli da iskažu neko svoje nezadovoljstvo, a onda su se pojavili ti neki momci koji su malo energičnije reagovali. I od njih smo dobijali uvrede I pretnje, kad uvide s koje televizije dolazimo, oni kažu vi ste strani plaćenici, sklonite se odavde. Ili možda ima njih koji očekuju da će ih policija preko snimaka prepoznati, pa se bune što ih snimamo", kaže Cvrkotić.

Fenomen uskakanja u uključenje 

Sinoć ispred skupštine bile su dve grupe ljudi, jedna koja je sedela, i jedna koja je stajala. Ekipi Prve televizije krajem večeri nije bilo dozvoljeno da se uključi sa protesta. A novinarka RTS-a Biljana Radulović jedva je uspela da se uključi. 

Kako je izveštavati kada oko sebe ništa ne čuješ od dobacivanja, a jedva čuješ i sebe. Dragana Biberović 8. jula se nalazila kod Londona, gde se uključivala u vesti RTS-a. Ekipa je odlučila da ne skine oznake RTS-a sa mikrofona i kamere.

"Nije bilo nimalo prijatno izveštavati, vrlo je teško biti uživo u uključenju, akamoli kad sa svih 30 ljudi vice, gura, kada vade mobilne telefone i govore kako u tom trenutku mi ne izveštavamo sa protesta. To je uglavnom bi margumetn das emi ne uključujemo, da znaju da se mi ne uključujemo. Moram da kažem da su sa mnom bili snimatelj Goran Koprivica i tonski snimatelj Nikola Mladenović koji su zaista uradili 90 odsto posla, koji su u svakom trenutku sklanjali ljude, oni su bili diplomate te večeri jer su kroz razgovor i argumentima hteli da dopru to njih i da pokažu da se mi trudimo da izveštavamo objektivno", kaže Dragana Biberović.

"Pojavio se tu jedan novi fenomen koji ja primećujem u svim prenosima svih televizija, bilo da pripadaju tajkunskim režimskim, opozicionim, kako ih javnost etiketira, da imamo upadanje u prenos, non stop građani neki nezadovoljni uskaču u kadar i oni onemogućavaju novinare da rade. Ali ti građani moraju da shvate, da ako žele izveštaje tih medijskih kuća, onda moraju da ih puste da rade. Kada sam ja htela da uradim anketu I pitala koji je njihov zahtev, oni su rekli da se čuje naš glas na RTS-u. Kad sam ja pitala ko će da govori, u tom trenutku svi se sklanjaju i kažu mi nećemo da govorimo za RTS, mi ne želimo da dajemo izjave za RTS. Zaista je bilo spontano, pojavio se momak koji se zove Goran Lučić", kaže Dragana Biberović.

Lučić je ostao upamćen po rečima "narod više ne može da trpi, a kad se narod izlije, on je kao reka".

Na to uključenje reagovao je poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, iz studija televizije Pink. 

"Sramno izveštavanje Radio-televizije Srbije, to je skandal, kako oni izveštavaju, oni puštaju demonstranta da on daje izjave, on je mnogo važan I mnogo bitan. RTS je večeras gori nego N1", rekao je Vladimir Đukanović.

Pitanje kako smo dovde došli verovatno je mnogo komplikovano. Možda je pravo pitanje - kako dalje?

"Novinar koji pripadaju jednoj grupi medija nikada neće brantii pravo svog kolege na rad, ako on pripada drugoj grupi medija, štaviše oni međusobno koriste veoma nasilnu retoriku kad o ovima drugima govore. To je nešto sa čim mora da se prestane, mislim da su ovi protesti, posle kojih novinari izlaze kao najveće žrtve, jedna velika opomena u tom smislu", smatra Dragana Pejović.

"Hteo bih samo da skrenem pažnju svim demonstrantima, kojoj god opciji pripadaju, da ne diraju ekipe na terenu, ni Pinka, ni RTS-a, ni N1, kakav god stav imali o politici. Mislim da time što će neke ljude koji rade na terenu prebiti sigurno neće promeniti uređivačku politiku te kuće. Ne moraju da imaju poštovanje prema tim ljudima, samo nek ih ignorišu, neka oni rade to zašta su došli, a neka puste te ljude da rade svoj posao", poručuje snimatelj televizije N1.

Na kraju, ako se gledaju posledice, skoro svi napadnuti imaju sličnu priču. I oni koje optužuju da rade u provladinim, i one koje optužuju da rade u opozicionim medijima.

Suzavac jednako štipa sve.

I sve batine isto bole.