Sećanje na hajduke

Književnik Janko Veselinović i njegov roman Hajduk Stanko i danas su inspiracija umetnicima iz Mačve. Koristeći različite forme i materijale, poštovaoci tog pisca u Crnoj Bari kod Bogatića napravili su "Hajdučki bivak" da bi podsetili mlađe generacije na period pre i za vreme Prvog srpskog ustanka.

"Kao što se i danas prenose nemirni talasi valovite Drine, prenosiće i deca naša glas o vašem junaštvu" napisao je Janko Veselinović u romanu Hajduk Stanko.

Bivaci su nekada bili sakriveni u gustoj šumi i za njih su, osim hajduka, znali samo njihovi jataci.

"Bivaci su bili za hajduke utočišta. Oni su tamo odlazili o Đurđevdanu, a napuštali ga za Mitrovdan i vraćali se kod svojih jataka. Ovde su bile guste šume, hajduci su se penjali na drveće, gledali odakle dolaze Turci i onda ih presretali", kaže Sreten Ivanković, autor projekta "Hajdučki bivak".

Na devet ari u Crnoj Bari, pored hajdučkih čeka na drveću, postavljeni su i ambari i panjevi koje je Drina dovukla i izvajala.

"Janko Veselinović je ovde rođen, odavde je odlazio u svet, vraćao se, stvarao, ovde je i sahranjen. Da bi imali budućnost, moramo imati korene. Ovde, u Mačvi, Janko Veselinović je ostavio duboke korene u kulturi", kaže protojerej Milorad Jović.

Skoro na svakom od oko 6.000 radova akademski slikar Željko Dragićević je četkicom i bojom prenosio deo običaja i tradicije iz Mačve. U "Hajdučkom bivaku" radi mural na kojem su, pored hajduk Stanka Aleksića, i njegovi prijatelji.

"Na muralu je prikazano jedno hajdučko veče na kojem hajduk Stanko sa svojom družinom planira nove operacije protiv Turaka. Nacionalno istorijsko slikarstvo je pravac koji mene privlači i zato sam se priključio ovom projektu", kaže slikar.

Ograda sa šiljcima i udubljenja iza nje, simbolično prikazuju šanac koji su hajduci nekada pravili oko skloništa. Iako su umetnici iz Mačve bivak sagradili za svoju dušu i prijatelje, želja im je da, kako kažu, postane deo tradicionalne manifestacije "Hajdučko veče" koja se u Mačvi održava svake godine.