Misija Stobart

Britansku misiju predvodila je Mejbel Sinkler Stobart koja je, pored bolnice u Kragujevcu, otvorila još sedam dispanzera širom Šumadije gde su se od tifusa lečili vojnici i civilno stanovništvo.

Bolnica u Vitanovcu je bila pod šatorima, tako da se ne zna njena tačna lokacija, osim da se nalazila na imanju jednog sveštenika pored glavnog puta gde je kasnije sagrađena i seoska škola.

Cilj misije bio je da se po svaku cenu zaustavi epidemija tifusa, svedoči u svom dnevniku jedna od volonterki Oliv Oldridž.

"Medicinske sestre, odnosno medicinska eklipa, po dolasku u Vitanovac istakla je natpis na srpskom na kome su objasnili šta je u stvari cilj njihovog dolaska. I kako samo Oliv Oldridž pominje u svom dnevniku, dakle, veliki broj meštana je dolazio da bi im bila pružena ta primarna medicinska pomoć. Ona pominje da je dosta stanovništva dolazilo iz čiste znatiželje", kaže Nemanja Trifunović, kustos u Narodnom muzeju u Kraljevu.

Britanke su bile stroge. Zabranile su rukovanje u selu. Rad kafana je bio ograničen na po dva sata pre i posle podne. Sudovi puni rastvora sublimata bili su namešteni na svakom koraku, a patosi u kućama ribani su smesom petroleja i zejtina. Bila je to ratna 1915. godina puna stradanja i užasa ali i herojskih dela svedoči dalje Oliv Oldridž koja je, po sopstvenom priznanju, zavolela srspski narod i cenila njegovu žrtvu. 

"Srbija je ispred drugih nacija po svojoj sposobnosti da se žrtvuje za ideale. Narod sa takvim idealima i sa takvom sposobnošću i za žrtvovanje mora da bude dostojan velike budućnosti", piše u dnevniku Oliv Oldridž, avgusta 1915. godine. 

U bolnici su pomagali i austrougarski zarobljenici. Vitanovac je bio i poprište jedne velike bitke u kojoj je na obe strane izginulo na stotine vojnika. Zajedno su sahranjeni u spomen-kosturnici.

Sa vojskom su se preko Albanije povlačili i srpski vojni sanitet i bolnica "Stobart". Predvodila ih je sama Stobartova i to na konju koji joj je poklonio komandant Šumadijske divizije prvog poziva pukovnik Božidar Terzić.

"Komandant Šumadijske divizije je slavnoj Engleskinji poklonio, odnosno ‘izdao’ jednog konja na kome je ona jahala naredna tri meseca i prešla je na tom konju čak 800 kilometara. I u časopisu "Domaćica", između dva svetska rata svoja živa sećanja na taj događaj upravo je zabeležio Božidar Terzić", objašnjava viši kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja Aleksandar Marušić.

Britanke su predvodile jednu kolonu ranjenika sve do Skadra i na odredište su stigle bez ikakvih gubitaka. Misiju nisu prekidale ni po povratku u London. Objavile su knjige, pisma i dnevnike kao deo propagande za pomoć srpskom narodu. Izlečile su više od 20.000 pacijenata od tifusa i strogim merama zaustavile širenje epidemije zbog čega ih narod vitanovački i gružanski pamti.