Србија има мање од милион деце – колико се поштују њихова права

У току је Дечја недеља под слоганом "Имам права да се играм, да се смејем, маштам, стварам и у бољи свет претварам".

У Србији постоји проблем са прихватањем концепта права детета, а посебно забрињава тенденција неразумевања важности права детета на слободно мишљење и говор, и мешање дететових слободних мисли о друштвеним околностима које види и окружују га са политичком злоупотребом, каже директорка организације "Пријатељи деце Србије" Ива Ераковић.

"Ако ми детету не дозволимо да гласно искаже оно што осећа кроз своје мисли, ми заправо спречавамо да интервенишемо док је време, као родитељи, као породица и као друштво", истиче Ива Ераковић.

Навела је да су урадили, како је рекла, два озбиљана мониторинга злоупотребе деце у политичким кампањама.

"Политичка злоупотреба детета је ситуација у којој се дете нађе и не разуме је, не разуме контекст због чега се ту налази. Обично је у позицији декорације, налази се негде испред неког простора са неким функционерима, али не разуме зашто је ту. Такође, политичке злоупотребе деце има доста у функционерским кампањама где се врло често посећују деца и породице који су посебно рањиви, што је посебно проблематично, јер их излажете милионској јавности и врло често та деца после буду чак злостављана од вршњака", истиче Ива Ераковић.

"Дечја права се не препознају довољно"

Напомиње и да се у последње време дечја права не препознају довољно.
"Чим кажете дечја права, неко упита шта је са обавезама. Чини нам се да људи који заступају ту тезу углавном нису ни прочитали Конвенцију о правима детета која гарантује деци основне постулате људских права", објашњава директорка организације "Пријатељи деце Србије" Ива Ераковић.

Додаје да игра није луксуз, нити треба да буде награда зато што је дете урадило домаћи задатак, већ да је игра право и неопходност развоја сваког детета.

"Неке сале за физичко као из шездесетих"

На конкурс за опремање најугроженијих сала за физичко организацији "Пријатељи деце Србије" ове године јавило се више од 80 основних школа.

"Били смо шокирани када су нам послали фотографије сала за физичко. То су слике као из неких подрума из шездесетих година, са исцепаним лоптама, прастарим козлићима. У то треба улагати. Не ради се само о материјалним средствима већ и о доброј вољи. Стално причамо о здрављу и основна ствар је да имате опремљену салу где деца могу да се баве неким спортом", каже Ива Ераковић.

Када би спорт био бесплатан за сву децу, то би значило улагање у здравље нације и у садашњост и у будућност, каже Ива Ераковић.

"Сећам се времена, у мојој генерацији, када је спорт био бесплатан што значи да није немогуће у смислу државних улагања. Забрињавајуће је и како родитељи данас виде спорт. Није спорт само компетиција. Забрињава да се спорт посматра да ако ниси победник, то није то. Важно је да деца кроз спортске активности развијају тимски дух, да се друже, да разговарају", сматра Ераковићева.

"Свако десето дете живело у потпуном сиромаштву"

Сиромаштво оставља велике последице на живот детета. Према последњим подацима од пре неколико година, а потребни су нам нови, свако десето дете је живело у потпуном сиромаштву, а свако четврто је било у ризику од сиромаштва, кажу из "Пријатеља деце Србије".

"Када кажете сиромашно дете, то значи да дете нема три оброка, да можда нема кревет на коме спава. То су основне ствари. Последице сиромаштва на живот детета су огромне. То није само немогућност да у школи будеш лепо обучен, то је једно осећање у коме си ти индиферентан и не можеш да парираш вршњацима, а велике су и здравствене последице", наводи Ераковићева.

"Партиципација велики намет за родитеље тешко болесне деце"

Директорка "Пријатеља деце Србије" сматра да здравство у суштини није бесплатно.

"Када одете са дететом код лекара, за сваки мало модернији или значајнији лек плаћате партиципацију. То је велики намет на породице, посебно са тешко болесном децом. Лечење СМС порукама тешко болесне деце је нешто што је препуштено грађанима", рекла је Ераковићева.

Испричала је да јој је једна пријатељица рекла да када треба да пусти СМС поруку, постане нервозна јер не може да пошаље 50 порука и да се осећа кривом што мора да бира ком детету ће помоћи.

"Такве ствари не би требало да се препусте грађанима него треба да буду системски решене", каже Ераковићева.

Потребан статус "родитељ неговатељ" 

Родитељи деце са инвалидитетом, најчешће мајке, често су због неге детета и неразумевања послодавца приморане да напусте посао. Да ли систем треба да подржи те родитеље и да им законским изменама омогући да добију статус "родитељ-неговатељ" како би остварили право на накнаду у висини минималне зараде на републичком нивоу, право на доприносе, стаж, могућност да остваре право на пензију?

"Пријатељи деце Србије" сматрају да држава треба да подржи родитеље деце са инвалидитетом тако што ће им законским изменама дати статус "родитељ-неговатељ" и тиме им омогућити месечну накнаду у висини минималне зараде на републичком нивоу, да им иде стаж и да могу да остваре право на пензију.

"Ми смо непријатно изненађени одлуком народних посланика од пре неколико дана, посебно што су већински из владајуће структуре, да не ставе на дневни ред причу у вези са 'родитељима-неговатељима'. О емоционалним стварима нема потребе ни да полемишемо, ти људи су у тешкој позицији. Ми не разумемо шта је ту финансијска логика. Ви још у Србији имате децу која се налазе у институционалном смештају, има их нешто мање од 1.000. Преко 60 одсто те деце су деца са сметњама у развоју", каже Ераковићева.

Та деца су се, како наводи, ту нашла зато што родитељи или старатељи нису имали снаге да о њима брину или су од двоје или више деце морали да изаберу да се баве другом децом и да се одрекну права на родитељство.

"Велика мука упис у државне вртиће"

Велика мука и за родитеље и за децу јесте уписивање у државне вртиће јер нема довољно места, нема довољно вртића и то је проблем у последњих 15 година који треба решити системски, кажу у "Пријатељима деце Србије".

"Они који су одговорни за то питање требало би озбиљно тиме да се позабаве јер тиме штите право на рад родитеља и економску сигурност породице", каже Ераковић.

Када је реч о укључивању деце са инвалидитетом у редовно образовање, а инклузивно образовање у Србији је уведено пре око 15 година, према речима директорке организације "Пријатељи деце Србије", локалним самоуправама препуштено је да обезбеде личне пратиоце за децу, али средства која треба издвојити оду на неку другу страну.

"То значи да дете добија пратњу која није одговарајућа, ту треба да седи са дететом у школи специјални едукатор, а не, на пример, дететова бака, која има добру вољу, али је питање да ли може да помогне детету са различитим тешкоћама", објашањава Ива Ераковић.