Čitaj mi!

Starine sa Golije

U Golijskoj tišini na 1.100 metara nadmorske visine, gde je sve manje stanovnika, ali i putnika namernika, žive 92-godišnji Hranislav Marinković i njegov mačak Miško. U druženju i međusobnom razumevanju breme pristiglih godina obojica lakše nose.

Hranislav Marinković i njegov mačak Miško najstariji su žitelji planine Golije. Oni žive zajedno još od 1995. godine, kada je mačak Miško došao na svet i godine kada je najstariji meštanin prelepe Golijske visoravni ostao bez supruge Ruže.

Kako vreme brže prolazi prijateljstvo i odanost starina sa Rudna, 92-godišnjeg Hranislava Marinkovića i njegovog mačka Miška, su sve veći. U druženju i međusobnom razumevanju breme pristiglih godina obojica lakše nose.

"Od kako je prohodao, mačak je počeo da se druži sa mnom, više nego sa mačkom koja ga je omacila. Išao je sa mnom svuda, u prodavnicu, u šumu, na njivu. Postali smo nerazdvojni. Sve razume šta mu pričam, samo što ne govori. Udovoljavam mu u svemu. Svakog dana popije po čašu jogurta, voli ribu, meso, samo neće slaninu iako nje imam najviše", kaže deda Hrane.

I mačak Miško ima razumevanje za gazdine svakodnevne obaveze. Strpljivo čeka da Hrane ujutru očisti šporet, pospremi kuću, spremi doručak, ponešto zakrpi na svojoj mašini "singerici", spremi doručak pa da onda njemu posveti svu pažnju.

Iznenadne posete gostiju i putnika namernika, kojih je sve manje na 1.100 metara nadmorske visine, obraduju deda Hrana.

Dok deda Hrane sprema kafu, mačak prede kraj nogu gostiju kao da im priča o velikoj ljubavi između njega i njegovog gazde Hrana. Prija im društvo i svako novo poznanstvo, ali su u svom svetu -u golijskoj tišini u kojoj su najrečniji i najzadovoljniji.

broj komentara 24 pošalji komentar
(sreda, 18. maj 2011, 17:06) - anonymous [neregistrovani]

bravo

Divno ,emitujte ponovo ,ovo je malo ko video
Hvala

(sreda, 18. maj 2011, 17:01) - anonymous [neregistrovani]

Hvala

Divno,toplo,istinito i životno.Podseća na poslednje godine moga pokojnog oca,Hvala.

(sreda, 18. maj 2011, 10:00) - anonymous [neregistrovani]

molba

Molim RTS da stavi rubriku na sajt. Sigurno je mnogi, kao i ja, nisu videli. Sudeći po onom što je napisano, priča je prelepa. Hvala.

(sreda, 18. maj 2011, 09:30) - anonymous [neregistrovani]

Прича о самоћи..

Живели су ђед’ и мачак у колиби с краја села,
жути мачак размажени, и керуша једна бела.
Уз фуруну на троношцу, остарели дрема деда,
грејућ’ руке смежуране, повремено сну се преда.
Уз фуруну мачак жути, преде тихо и ленствује,
покрај њега бела куја, зева мазно – ослушкује.
***
Сад њих троје још проводе, тешке дане у самоћи,
и кроз прозор погледују, да ли ће им неко доћи.
Ал пролази време споро, свако вече до поноћи,
уз фуруну загрејану, теку сати у самоћи.
Oблаци се наднијели над воћњаке око села,
у фуруни ужареној још пуцкета ватра врела.
Теку дани једнолични, у колиби с краја села,
и то вам је, драги моји тужна прича, невесела.
В.В.(Д.М.)

(sreda, 18. maj 2011, 00:16) - anonymous [neregistrovani]

DESETKA

Bravo za pricu a dedi i macku zelim da u dobrom zdravlju sto duze pozive.
Molim vas dajte nam sto vise ovakvih prica, dosta mi je i Libije i Pakistana i svetske krize i izbornih kampanja i kolumbijskih mafijasa drogasa.
Pozdrav svim dobrim ljudima.

(utorak, 17. maj 2011, 22:35) - anonymous [neregistrovani]

Ozari mi dan i pusti koju suzu ova vest...

Pozdrav iz tudjine.

(utorak, 17. maj 2011, 22:01) - anonymous [neregistrovani]

Dva prijatelja

super je clanak, ali sam ocekivala manju reportazu.
Macke su veoma inteligentne zivotinje i veoma me raduje cinjenica da je ovaj prelepi macak drustvo deki.
Pozdrav iz Exeter-a UK

(utorak, 17. maj 2011, 21:46) - нелињајући мачор [neregistrovani]

И ја сам с мојом мачком

живео двадесет и кусур година док није почела да грбе!Онда сам је вратио мајци,а сада имам једно маче...

(utorak, 17. maj 2011, 21:37) - anonymous [neregistrovani]

da, tako je

Politika, politika, politaika....pa onda svet, svet....a nigde te male scucurene Srbije. Ne znam da li je ovo emitovano, nisam video u Dnevniku,mozda u nekoj drugoj emisji....ali...terebalo bi da se vise paznje obrati n atakve i druge "male" ljude!

(utorak, 17. maj 2011, 21:15) - anonymous [neregistrovani]

E OVO cenim!

Svaka vam čast na ovom prilogu!!! S uživanjem sam ga pročitao!
Ovakve priče nam više trebaju, nebili se malo smirili i normalno živeli.
Srdačan pozdrav redakciji a naročito ovoj dvojici momaka koji su pronašli svoj mir !

div id="adoceanrsvdcfhklggd">