Čitaj mi!

Od šljivika do vinograda

Vasilije Vaso Terzić iz užičkog sela Gorjani prekinuo je tradiciju i, u kraju poznatom po šljivi, zasadio vinovu lozu. Ovaj Užičanin bio je i fabrički radnik, ekonomista, pisac, zdravičar, čuvar narodnog blaga, hroničar i slikar.

U kraju šljivika i malinjaka nikao je pre nekoliko godina i jedan skroman vinograd, jer je Vasilije Terzić želeo da pokuša i pokaže da i iz užičkih brda, osim tradicionalne rakije, može stići dobro vino koje obavezno liči na onog ko ga stvara.

"Prošao sam dosta po svetu i video da ljudi uzgajaju lozu na daleko surovijim, lošijim uslovima i hvale se dobrim vinima", kaže Vasilije.

Iako vino u podrumu kombinovano od njegovog i župskog grožđa obično ne dočeka sledeću berbu, već ga najčešće podele i popiju brojni prijatelji u priču o vinarstvu, upustio se sasvim ozbiljno, baš kao i svemu što je do sada radio.

Vasilije, kako kaže, ne pravi razliku između posla i hobija, a bio je i fabrički radnik i ekonomista u komercijali, a sada je pisac, zdravičar, čuvar narodnog blaga, hroničar, mnogima najpoznatiji kao slikar sa 11 samostalnih izložbi.

"Sve sam aktivnosti kojima sam pristupio izgurao i ni u jednoj drugoj državi ne bih želeo da živim nego u ovoj. Ja znam da štošta nije u redu, ali moja je obaveza, kao i svakog od nas, da nešto učini da bude bolje. Nekada je dovoljno samo malo da pomeriš stvari pa si puno učinio", kaže on.

Kao dete zlakuških lončara pomogao je oživljavanje zanata i afirmaciju sela i očuvanje tradicije i pokretao sve seoske akcije. S puno ljubavi i entuzijazma traga i za spisima iz zavičajne istorije, savladao je naravno sve tajne kompjutera, pisao poeziju, a nagrađivan je i za pripovetke. Jedino je, kako kaže, posle nekoliko godina pisanja za novine, dnevne i lokalne, pobegao iz novinarskog sveta.

Vasilije kaže da ne namerava da se prepusti tipičnom penzionerskom životu u kome nema  izazova,j er uvek ima nešto novo u šta vredi zaviriti i otkriti.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 03. mar 2013, 10:50) - anonymous [neregistrovani]

Од шљивика до винограда

Волео бих да вам пошаљем флашу вина, кад би сазнао адресу.

(subota, 02. mar 2013, 13:15) - Dragan Stanković [neregistrovani]

Poznajem taj kraj...

Nisam iz tog kraja ali sam bio na izgradnji puta Preljina-Čačak-T.Užice 1960 god. tako da dobro poznajem mentalitet ljudi toga kraja. Samo iz takve sredine mogu da niknu ljudi ovakvog kova i vrednosti. Divan primer kako čovek može sebe da nađe u kraju u kome je rođen, odrastao i vaspitao se na korenima ranijih generacija. I sam sam imao prilike da odem "napolje", ali nisam, vuklo me je nešto među naše ljude. Nisam zagovornik zatvaranja u svoje dvorište. Ne. Ali, "svuda pođi, svojoj kući dođi!"
Dok je ovakvih naših ljudi, a ima ih puno, ne treba se plašiti za budućnost Srba. Dozvolite, ja sam optimista...

(petak, 01. mar 2013, 12:36) - Nesta [neregistrovani]

Kapa dole...

Da imam puno kapa svaku bih skinuo pred ovim čovekom. Pored puno talenata ovaj Čovek ima upornosti i vizije koje želi da ostvari. Nisam probao njegovo vino, ali mora da bude dobro jer je to njegov rukopis. A njegov rukopis ima ukus ljubavi.
Da ne pričam ko se sve ne pojavljuje na televiziji... Ova priča zaslužuje jednu ili više emisija, pa makar i probali njegovo vino...