Čitaj mi!

Ajzenhamer: Protivljenje Turske da Švedska i Finska uđu u NATO – zakulisne igre Ankare i Zapada

Turska, kao razlog zbog koga se protivi ulasku Švedske i Finske u NATO, navodi da te dve zemlje podržavaju teroriste iz Radničke partije Kurdistana (PKK) kao i sledbenike Fetulaha Gulena. Vladimir Ajzenhamer, docent na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu kaže da to sasvim izvesno nisu jedini razlozi.

Vladimir Ajzenhamer je naveo da je u pitanju jedna zakulisna igra.

"Govorimo samo o povodu, nikako o pravom razlogu dvoumljenja Turske. Turska jesta verbalno zauzela izričit stav, ali ovo nije prvi put da ona pravi takve manevre u NATO-u. 2009. godine, kada je Razmunsen bio viđen za generalnog sekretara NATO pakta i kada je procedura već bila u toku, Turska je na kratko stavila veto na izbor tadašnjeg danskog premijera na tu funkciju a koristila je gotovo istovetne razloge, isto obrazloženje zbog čega to čini", rekao je Vladimir Ajzenhamer.

Tada se pominjao odnos Danske prema pitanju spornih karikatura, uvredljivih po proroka Muhameda, koje su u to vreme još bile aktuelne, kaže Ajzenhamer i podseća da je i tada potegnto pitanje da u Danskoj postoje upotrišta PKK. Govorilo se i o lokalnim radio i tv stanicama koje zapravo služe kao glas Kurda na ovim prostorima.

"Slične optužbe imamo sada na račun Finske i Švedske i vidimo da se matrica zapravo ponavlja. Pravi razlozi su to što je ovo trenutak u kome Turska može da izvuče mnogo za sebe i kada je u pitanju njen položaj u NATO ali i odnos sa evropskim državama. Došao je trenutak da se i neki dugovi iz prošlosti namire", rekao je Ajzenhamer.

Gostujući u emisiji U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda, Vladimir Ajzenhamer je podsetio da je 2018. godine Turska imala ozbiljnih problema sa Evropskom unijom jer su njenim političarima zabranili predizborne aktivnosti vezane za dijasporu na teritoriji EU. Problema ima i u odnosima Turske sa SAD.

"Nekada su to bili avioni F35, onih 100 koje Turska nikada nikada nije dobila, a sada su to borbeni avioni F16. Problem je i protivraketni sistem S400 koji je Turska uzela od Rusije što joj NATO zamera. Naravno tu je i usporavanje evrointegracija do maksimuma. Ni sama Ankara ne vidi da taj proces ima neku perspektivu, ali to jeste i dalje agenda koja je u toku i od koje niko ne odustaje. Sve ovo je zapravo idealna pozicija za Tursku da kupi sebi malo više prostora i da traži određene protivusluge kao što je tražila i 2009. godine i otuda i najava dolaska delagacija Švedske i Finske u Ankaru. O svemu ovome se pregovara", istakao je Ajzenhamer.

Stav Turske prema ulasku Švedske i Finske u NATO nije čelični stav, niti se on tumači kao stoprocentna lojalnost Moskvi, kaže Ajzenhamer i zaključuje da je u pitanju zapravo igra Ankare sa Briselom i Vašingtonom.

Ocenio je da je za Tursku je ovo prilika i mogućnost da sebe pozicionira kao jednako važnog člana u NATO i da joj već nekoliko puta to nije pošlo za rukom.

"Imali smo i Arapsko proleće, kada se Ankara više puta pozivala na član 4 statuta NATO pakta, tražeći aktivaciju člana 5, što se nikada nije dogodilo. Turska je smatrala da je napadnuta sa prostora Sirije i Iraka i da NATO savez treba da reaguje, da je zaštiti, što se nije dogodilo. Nikada nije dobila rakete Patriot koje je tražila a zbog toga je posegnula za S400. Dobila je privremeno razmeštanje ovih raketa, pod uslovima koje je Vaštington diktirao, a to nije bilo ono što je ona želela. Tako da je ovo sad trenutak da se malo jače pozicionira unutar Saveza kao relevantan igrač", naglasio je Ajzenhamer.