Prva razmena zatvorenika između Rusije i Ukrajine; Funkcionisalo sedam humanitarnih koridora

Zelenski, je u intervjuu za javne televizijske kanale evropskih zemalja rekao da neće biti moguće doneti odluku na takvom sastanku šta bi trebalo učiniti sa "okupiranim teritorijama u Ukrajini".

(Rojters) 

Roskomnadzor je blokirao pristup televizijskom kanalu Juronjuz u Rusiji zbog, kako navodi, lažnih izveštaja o ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

Na osnovu zahteva ruskog državnog tužioca, Roskomnadzor je blokirao pristup materijalima Juronjuza u Rusiji, preneo je Tas.

Prethodno je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon o krivičnoj odgovornosti za namerno širenje lažnih informacija o upotrebi ruskih oružanih snaga.

(Tanjug/Tas)

Ministri spoljnih poslova Evropske unije nisu postigli dogovor o tome da li i kako uvesti sankcije unosnom energetskom sektoru Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu.

Nemačka je navela da je evropski blok previše zavisan od ruske nafte da bi doneo odluku o embargu.

"Pitanje embarga na naftu nije pitanje da li želimo ili ne želimo, već je pitanje koliko zavisimo od nafte", rekla je novinarima nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Druge potencijalne sankcije o kojima se razgovara, kako navode diplomate, uključuju zatvaranje "rupa" u fondovima koje koriste oligarsi, dodavanje novih imena na spisak sankcionisanih, zabranu pristajanje ruskih brodova u lukama EU i ukidanje pristupa većem broju banaka u SVIFT globalnom sistemu.

(Rojters)

"Odgovor je vrlo jednostavan. Sve smo već razumeli. Ne vode nas (u NATO) jer se plaše Rusije. To je sve, da budemo garanti bezbednosti koji nam, nažalost, ne mogu obezbediti stoprocentno članstvo u Alijansi, ali su spremni da urade sve što bi NATO morao da uradi da smo članovi Alijanse. I mislim da je to normalan kompromis", dodao je Zelenski.

Tako će, prema rečima Zelenskog, u pitanjima bezbednosnih garancija biti reči o ustavnim promenama i izmenama ukrajinskog zakonodavstva.

"Objasnio sam svim pregovaračkim grupama - kada pričate o svim tim promenama, a one mogu da budu istorijske, mi nećemo nigde ići, izaći ćemo na referendum. Narod će morati da kaže i pruži odgovor na određene formate, kompromise. Ali kakvi će oni biti je već stvar razgovora i razumevanja između Ukrajine i Rusije", naveo je Zelenski.

(Unian) 

Bela kuća nije razmatrala opcije da američki predsednik Džo Bajden poseti Ukrajinu tokom predstojećeg putovanja u Evropu, izjavila je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki.

Psakijeva je napomenula da tokom putovanja ove nedelje, Bajden planira da pita poljskog predsednika Andžeja Dudu šta SAD mogu da učine da podrže humanitarne napore u borbi sa posledicama rata u Ukrajini. 

(Rojters) 

Stejt department je potvrdio da se ambasador Sjedinjenih Država u Moskvi Džon Saliven sastao sa predstavnicima ruske vlasti i da je tom prilikom zatražio od Moskve da poštuje međunarodno pravo. Tražio je i konzularni pristup američkim državljanima pritvorenim u Rusiji.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je novinarima da je "potpuno neprihvatljivo" to što je Sjedinjenim Državama odbijen konzularni pristup pritvorenim američkim državljanima.

(Rojters)

Švajcarski predsednik Ignjacio Kasis rekao je da neutralnost te zemlje isključuje mogućnost slanja oružja u Poljsku.

"Poljska glavna želja je isporuka oružja. Ali to nije u skladu sa našom neutralnošću. To sam jasno objasnio (poljskom premijeru) Mateušu Moravjeckom i on je to primio k znanju", rekao je Kasis za švajcarske medije tokom posete Varšavi.

Naveo je i da je Moravjecki tražio da Švajcarska u potpunosti podrži sankcije.

"Rekao sam mu da ne samo da smo podržali, nego smo otišli i korak dalje", dodao je Kasis.

Moravjecki je u Varšavi rekao da Švajcarska mora da zamrzne račune ruskih oligarha i konfiskuje njihovu imovinu.

Švajcarska je primenila iste sankcije protiv Rusije kao i EU.

(Rojters)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da nikada neće prihvatiti ruske ultimatume i predati Rusima gradove poput Kijeva, Marijupolja i Harkova.

"Imamo ultimatum sa stavkama: ‘Pratite ih i onda ćemo okončati rat’", rekao je Zelenski u intervjuu ukrajinskom javnom servisu.

"Rusija ne može prihvatiti takav ultimatum", poručio je ukrajinski predsednik.

Naveo je i da bi bilo kakav kompromis koji bi vodio ka okončanju rata morao da bude odobren na referendumu.

(Rojters)

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je ruska vojska upotrebila visokoprecizno oružje kako bi uništila bateriju ukrajinskih višecevnih raketnih lansera koja se nalazila na tržnom centru u predgrađu Kijeva.

Kako se navodi u saopštenju, tržni centar na kome se nalazila ukrajinska tehnika nije radio, prenosi Sputnjik.

Rusija od početka rata poručuje da ne cilja civilne objekte i civile i optužuje ukrajinske nacionaliste da civile koriste kao "živi štit".

(Tanjug/Sputnjik) 

Rusija se povukla iz mirovnih pregovora sa Japanom i zamrzla zajedničke ekonomske projekte zbog sankcija koje je Tokio uveo Moskvi ubog Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova RF.

Rusija i Japan još nisu formalno završili mirovne pregovore iz Drugog svetskog rata zbog spornih Kurilskih ostrva, koje Japan naziva Severne teritorije.

"Pod trenutnim uslovima, Rusija ne želi da nastavi pregovore sa Japanom o mirovnom sporazumu", navelo je ministarstvo dodajući da se Japancima ukida bezvizni režim koji je važio za Kurilska ostrva.

(Rojters)

Velika Britanija je optužila Rusiju da stoji iza lažnih poziva nekolicini ministara u britanskoj vladi, tokom kojih se jedan muškarac predstavljao kao premijer Ukrajine.

Britanski ministar odbrane Ben Volas kaže da je prevarant razgovarao sa njim video-pozivom u četvrtak, prenosi agencija AP.

I britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel je izjavila da je dobila sličan poziv, a bilo je i pokušaja da stupi u kontakt sa ministarkom kulture Nadin Doris.

Volas je, kako kaže, postao sumnjičav tokom razgovora, a vezu je prekinuo nakon što je osoba koja ga je pozvala "postavila nekoliko konfuznih pitanja".

Volas je optužio Rusiju za "prljave trikove".

Maks Blejn, portparol britanskog premijera Borisa Džonsona, izjavio je da je "ruska država odgovorna za lažne pozive upućene ministrima prošle nedelje".

Blejn je upozorio da "to neće biti poslednji pokušaj" i optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da inscenira obmane "kako bi sakrio razmere sukoba i ruske neuspehe na bojnom polju".

(Tanjug/AP)

Kremlj nije zadovoljan dinamikom rusko-ukrajinskih pregovora, izjavio je sekretar za štampu predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

"Stepen napretka u pregovorima nije toliko poželjan, koliko zahteva dinamika razvoja situacije za ukrajinsku stranu. Ruska strana pokazuje mnogo veću spremnost da radi brzo i smisleno", rekao je portparol Kremlja.

Peskov je pozvao sve koji mogu da utiču na ukrajinsku stranu da iskoriste ovu priliku da "Kijev učine konstruktivnijim".

(RIA Novosti)

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok očekuje dalji veći talas izbeglica iz Ukrajine.

"Moramo biti svesni da je do sada više od tri miliona ljudi pobeglo iz Ukrajine, ali moramo računati sa tim da će više miliona još pobeći", kazala je Berbok uoči sastanka šefova diplomatija EU.

Prema njenim rečima, procene su da će EU morati da prihvati osam miliona izbeglica iz Ukrajine.

Ukrajinska regulatorna agencija za nuklearnu energiju je saopštila da su prestali da rade sistemi za kontrolu radiaktivnosti oko nuklearne elektrane u Černobilju.

Ista agencija je navela i da, sa dolaskom sve toplijeg vremena, u tom regionu više nema vatrogasaca koji bi zaštitili šume koje su decenijama već pogođene radioaktivnošću, prenosi agencija AP, uz podsećanje da su ruske snage zauzele Černobilj 24. feburara.

U saopštenju ukrajinske regulatorne agencije se navodi da bi kombinacija rizika mogla da dovede do "značajnog pogoršanja" sposobnosti da se kontroliše širenje radijacije, i to ne samo u Ukrajini već i van granica zemlje u narednim nedeljama i mesecima.

Rukovodstvo černobiljske elektrane saopštilo je juče da je 50 članova osoblja, koji su radili bez prestanka od ruskog preuzimanja, rotirano i zamenjeno.

(Rojters, Tanjug) 

Araham do sada nije pružio dodatne informacije o napretku pregovora.

Pravda napominje da se pregovori Ukrajine i Rusije svakodnevno odvijaju na nivou ekspertskih grupa.

(Pravda) 

Kina će obezbediti Ukrajini još jednu seriju humanitarne pomoći, u vrednosti od 10 miliona juana (1,57 miliona dolara), uzimajući u obzir razvoj situacije i stvarne potrebe, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

"Kina će nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u promovisanju deeskalacije situacije u Ukrajini i spremna je da uloži sopstvene napore za prevazilaženje humanitarne krize", izjavio je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin tokom redovne konferencija za novinare, a prenosi Si-En-En.

Kina je prvu seriju humanitarne pomoći, u vrednosti od pet miliona juana (790.000 dolara), uputila Ukrajini ranije ovog meseca.

Gradske vlasti Odese optužile su ruske snage da su jutros izvele napad na stambene zgrade u predgrađu, prvi takav napad u ovoj luci na Crnom moru, prenosi Rojters.

Gradsko veće saopštilo je da nije bilo žrtava, ali da je napad izazvao požar.

"To su stambene zgrade gde žive civili", rekao je gradonačelnik Odese Genadij Truhanov.

Rusija negira da je gađala civile.

(Rojters) 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Nemačku da odustane od snabdevanja ruskim energetskim resursima, kao i da zatvori luke za isporuke ruske robe.

"Nemci, vi imate moć, Evropa ima moć. Bez trgovine sa vama, bez vaših kompanija i banaka, Rusija neće imati novca... Ni jednog evra za okupatore, zatvorite im sve svoje luke, ne dostavljajte robu, odbijte ruske energente", poručio je Zelenski u svom obraćanju, prenosi RIA Novosti.

Nemački ministar ekonomije i energetike Robert Habek rekao je ranije da njegova zemlja još uvek nema dovoljno zaliha gasa da bi se odrekla ruskih isporuka pre sledeće zime.

(Tanjug) 

Prema izjavama očevidaca, oružane snage Ukrajine granatirale su bolnicu u oblasti Harkov, prenosi Ria Novosti.

Ukrajinska vojska gađala je iz haubica bolnicu u selu Lipci u Harkovskoj oblasti, gde su se žene i deca pripremali za evakuaciju, rekao je za rusku agenciju šef organizacije "Rus Trijedinaja" Sergej Mojsejev, koji je, kako se navodi, bio na licu mesta.

Ovaj napad je izvršen oko deset sati uveče, i samo pukom srećom u njemu niko nije stradao, naglasio je Mojsejev.

(Tanjug) 

Kremlj je saopštio da mirovni pregovori između Moskve i Kijeva još nisu doneli značajnije rezultate i poziva zemlje koje "mogu da izvrše uticaj da Kijev učine konstruktivnijim na pregovorima".

Obraćajući se novinarima na konferencijskom pozivu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi trebalo još razgovarati da bi postojao osnov za mogući susret predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.

Poručio je i da će Evropa biti teško pogođen u slučaju embarga na rusku naftu, ali da to ne bi uticalo na SAD.

Peskov dodaje i da bi pitanje bilo kakvog embarga na naftu bila veoma složena tema.

Šef diplomatije EU Žozep Borelj kaže da Rusija u Ukrajini čini ratne zločine i da nema drugog naziva za ono što se trenutno dešava u Mariupolju.

"Ono što se dešva u Mariupolju je veliki ratni zločin. Uništavaju sve. Bombarduju i ubijaju sve ne birajući. To moramo nastrože osuditi. U pitanju je veliki ratni zločin. Grad će biti potpuno uništen, a ljudi umiru", kaže Borelj.

Borelj je najavio da će EU nastaviti da pomaže svim sredstvima Ukrajinu, i razmotriti nove sankcije protiv Rusiji, posebno u oblasti eneregetike.

Kada je reč u upotrebi hipersoničnog naoružanja, šef diplomatije EU ocenjuje da Rusija koristi sve vojne kapacitete, a da je problem u tome što ih, kaže, koristi protiv civila.

"Ovo nije rat. Ovo je veliko uništavanje zemlje bez uzimanja u obzir zakone ratovanja. Rat takođe ima svoje zakone", kaže Borelj.

On ponavlja da je Međunarodni sud pravde već pravno osudio Rusiju i ocenjuje da je Moskva i "moralno izgubila podršku" jer ono što rade "nije rat već uništavnje ljudi koji pate".

"Putin zaslužuje snažniju osudu civilizovanog sveta", smatra Borelj.

Borelj će danas u Briselu predsedavati Savetom mnisitara spoljnih poslova EU kojima će se u popodnevnim časovima pridružiti i evropski ministri odbrane.

Savet EU bi trebalo da razmotri poslednja dešavanja u Ukrajini, moguće nove restriktivne mere protiv Rusije kao i inicijativu o izdvajanju dodatnih 500 miliona evra iz Evropskog instrumenta za mir za finasiranje nabavke oružja za pomoć vojnim snagama Ukrajine.

Očekje se da će ministri dati i "zeleno svetlo" za evropski "Strateški kompas" koji bi za narednih pet godina trebalo da definiše prioritete u oblasti sigurnosne i odbrambene politike, a u cilju jačanja i koordinisanja vojnih kapaciteta i strateške autonomije EU.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk najavila je za da će danas biti otvoreno osam humanitarnih koridora.

"Radiće nekoliko koridora za evakuaciju ljudi iz Marijupolja u Zaporožje: Berdjansk - Zaporožje, zajednica Manguša - Zaporožje, Nikolskoje - Zaporožje", rekla je Vereščuk.

Biće organizovani humanitarni koridori iz Kijevske i Luganske oblasti.

(Unian)

Osam osoba poginulo je u ruskom granatiranju stambenog kvarta u Podolskom okrugu u Kijevu, saopštila je Kancelarija generalnog tužioca Ukrajine.

"Na licu mesta rade spasioci i policajci koji dokumentuju zločin. Pretkrivični uviđaj sprovodi Policijska uprava Podolske Glavne uprave Nacionalne policije u Kijevu", navodi se u saopštenju.

(Unian) 

Oko 350.000 ljudi izbeglo je u Rusiju sa teritorije Donbasa od početka eskalacije sukoba, javljaju RIA Novosti pozivajući se na izvor u hitnim službama.

Još 50.000 izbeglica prešlo je granicu tokom vikenda.

(Izvestija) 

Ukupno 500.747 državljana Ukrajine ušlo je u Rumuniju od početka rata, zaključno sa 20. martom, objavila je rumunska granična policija na svom sajtu.

Samo tokom jučerašnjeg dana za 24 sata preko svih graničnih prelaza u Rumuniju je ušlo više od 68.000 ljudi, od kojih su 9.582 državljani Ukrajine.

Preko rumunsko-ukrajinske granice ušlo je 4.986 državljana Ukrajine, dok ih je u Rumuniju iz pravca Moldavije ušlo 3.246.

(RTS) 

Jedinice ruskih Vazdušno-desantnih snaga isterale su ukrajinske nacionalne bataljone iz predgrađa Kijeva, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Ukrajinski vojnici su prilikom povlačenja napustili oklopnu tehniku i naoružanje, navodi se u saopštenju uz koji su prikazani i snimci zarobljenog vojnog naoružanja i opreme ukrajinskih trupa.

Ministarstvo odbrane Rusije navodi da su među opremom tenkovi, oklopni transporteri, malokalibarsko oružje, protivtenkovsko oružje i municija.

Sve to će, dodaje se, biti predato vojnicima Narodne milicije Donjecke i Luganske Narodne Republike.

(Izvestija) 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine saopštilo je da je hemijska fabrika u Sumiju, iz koje je tokom ranog jutra iscurio amonijak, bila granatirana.

Kijev navodi da su Rusi pogodili jedan rezervoar amonijaka, a tom prilikom povređen je jedan radnik.

Navode i da nema opasnosti po stanovništvo Sumija, ali pozivaju meštane u radijusu od pet kilometara od fabrike da napuste svoje domove.

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da Rusija ne planira i da nije pogodila bilo koje hemijsko postrojenje u Ukrajini.  

Portparol Ministarstva Igor Konašenkov tvrdi da je reč o planiranoj provokaciji ukrajinskih nacionalista.

(Unian, Izvestija) 

Ruske snage ispalile su dve rakete na vojni poligon u gradu Rivne na zapadu Ukrajine, izjavio je guverner Rivnske oblasti Vitalij Koval.

On je u video obraćanju rekao da se napad dogodio rano jutros.

Rusko ministarstvo odbrane potvrdilo je da su vojne snage te zemlje krstarećom raketom pogodile vojni poligon u oblasti Rivne.

Portparol ministarstva Igor Konašenkov kaže da je u napadu ubijeno više od 80 plaćenika i nacionalista. 

(Rojters) 

Kineski ambasador u SAD Ćin Gang kaže da Kina neće slati oružje i municiju kako bi podržala Rusiju u ratu u Ukrajini.

Dodaje i da će Peking "učiniti sve da deeskalira krizu".

Peking je prošle nedelje demantovao izveštaje da je bio otvoren za pružanje naoružanja Moskvi, navodeći da je to dezinformacija.

(Bi-Bi-Si) 

Predsednik SAD Džozef Bajden otputovaće u Poljsku u petak kako bi razgovarao o "međunarodnom odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu koja je izazvala humanitarnu krizu i krizu ljudskih prava", najavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

Bajden će se u Varšavi sastati sa predsednikom Poljske Andžejem Dudom, saopštila je Bela kuća.

Gotovo dva miliona izbeglica je ušlo u Poljsku iz Ukrajine od početka rata 24. februara.

Bajdenov put u Poljsku dolazi dan nakon sastanka u Briselu sa NATO saveznicima, liderima G-7 i liderima Evropske unije, gde će se razgovarati o podršci Ukrajini.

Bela kuća je takođe saopštila da će Bajden biti domaćin razgovora u ponedeljak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, premijerom Italije Mariom Dragijem i premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom.

(Rojters) 

U fabrici hemijske industrije "Sumikhimprom" u 4.30 došlo je do curenja amonijaka, saopštio je šef Sumske regionalne administracije Dmitrij Živicki.

Na terenu su ekipe hitne pomoći fabrike i državne službe za vanredne situacije, nema pretnje za Sumi jer vetar ne duva ka gradu, rekao je Živicki.

Amonijak je bezbojni gas oštrog, zagušljivog mirisa, eksplozivan i toksičan. Lakši je od vazduha, pa je za zaštitu potrebno koristiti skloništa, podrume i niže spratove kuća, ukazao je Živicki.

(Unian) 

Mihail Podoljak, savetnik šefa Kancelarije predsednika Ukrajine, potvrdio je da će se pregovori sa ruskom delegacijom nastaviti danas tokom jutra.

Pregovarači se neće sresti uživo, već putem video-linka. 

Najmanje četiri osobe su poginule u granatiranju stambenih kuća i trgovačkog kvarta u kijevskom okrugu Podil kasno u nedelju, saopštile su gradske vlasti.

Gradonačelnik Vitalij Kličko je na svom Telegram kanalu napisao da spasilačke ekipe gase veliki požar tržnog centra.

(Rojters)