Kragujevac – novi zaplet u političkom teatru Šumadije

Mada se u istom danu glasa i za gradsku i za republičku skupštinu, čini se da će se 21. juna upravo za 87 mesta u Skupštini grada voditi najzanimljivija borba u Kragujevcu.

"Mi smo ljuti politički rivali i lokalna borba je žešća", kaže gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, član Srpske napredne stranke.

"Meni lično gradski izbori su važniji, jer ovo želim da promenim", kaže bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović, nosilac liste "Veroljub Verko Stevanović - Svi na ovu stranu".

Upućeni kažu da upravo liste koje će na glasačkom listiću biti pod rednim brojevima 1 i 2 imaju i najveće šanse da na izborima osvoje najviše glasova.

Ipak, aktuelni i bivši gradonačelnik nisu direktni konkurenti za tu funkciju. I to je tek jedna od specifičnosti ovih izbora u četrvrtom po veličini gradu u Srbiji.

14 lista u trci 

Kragujevac ima nešto više od 150.000 stanovnika, ekonomski je, obrazovni i kulturni centar Šumadije. Možda je to jedan od razloga što se pored stranaka koje tradicionalno učestvuju na izborima, ove godine za gradske izbore prjavilo i više lokalnih i regionalih udruženja. Na glasačkom listiću ukupno je 14 lista.

I to nije sve.

"Više od polovine političkih organizacija učestvuju samo na lokalnim izborima, ali ne i na parlamentarni, a drugo što je interesanto jeste da najjača stranka ima kandidata za gradonačelnika koji je nepoznat", objašnjava lokalne izbore dopisnik Politike iz Kragujevca Brane Kartalović.

Nikola Dašić prvi je na listi Srpske napredne stranke. Kragujevčanin, diplomirani ekonomista. To kažu osnovni podaci. Bolje nismo uspeli da ga upoznamo, jer je ipak odlučio da o Kraguujevcu za sada ne govori, već da sva pojašnjenja prepusti stranačkom kolegi, još aktuelnom gradonačeniku i, kako kažu, bliskom prijatelju.

To što veruje da će čoveku koga dobro poznaje prepustiti upravljanje gradom za Radomira Nikolića je znak da će Kragujevac nastaviti putem koji je on započeo.
"To obezbeduje kontinuitet i to nam nedostaje, to političko vaspitanje koje obavezuje naslednika da nasledi prethodnika i da ostavi nešto u nasleđe", kaže Nikolić.

Nikolić je šestu godinu gradonačelnik. Na tu poziciju izabran je najpre u Skupštini grada, oktobra 2014. godine. I ponovo posle izbora 2016, kada je od 87 odborničkih mesta, 44 pripalo naprednjacima. Uveren je da Kragujevac ostavlja u boljem stanju nego što ga je zatekao.

"Ne mogu da budem nezadovoljan, učinili smo pomak u svakom segmentu od blokade računa preko stabilizacije, uređivanja komunalnog sistema, smanjenje broja zaposlenih, reorganizacija sistema socijalnih usluga, stavili u pogon indstrijsku zonu, manje je danas nezaposlenih za osam hiljada, kontrolišemo trošenje novca", kaže Nikolić i dodaje da su gradske finansije stabilne i dugovi reprogramirani.

Na pitanje zašto se opet ne kandiduje za gradonačelnika ako je zadovoljan rezultatima, odgovara da je "imao zadatak koji je ispunio i sad je vreme za druge zadatke".

Ipak, odbacuje spekulacije o mogućem angažmanu u diplomatiji jer je "još rano, čovek na kraju karijere treba da se bavi diplomatijom".

Koje su poruke Veroljuba Stevanovića 

S druge strane, Nikolićev prethodnik na mestu gradonačelnika Veroljub Stevanvić ima najduži staž na toj funkciji - 16 godina vodio je Kragujevac. Na to vreme se poziva sada, u pohodu na peti mandat.

"Da vas posdetim: 2004. kad smo došli na vlast Kragujevac je bio dolina gladi, a postao je grad budućnosti, a onda je došlo do otimanja vlasti i sad je Kragujevac devastiran", navodi Stevanović.

Kaže da je njegov tim pripremio preko sto projekata koji mogu da se realizuju u Kragujevcu, dok, kako navodi, sve što je za tokom proteklih nekoliko godina urađeno "nije uradila gradska vlast, nego republička".

I to otvara novo pitanje. Da li grad kao što je Kragujevac može bez podrške republičke vlasti?

Kragujevac je u godinama posle Drugog svetskog rata, kada je tu radila jedina fabrika automobila na ovom prostoru, bio industrijski centar Balkana. Fabrika automobila tu je i danas, mada sa italijanskim predznakom. Kragujevac ima i industrijsku zonu. Da li je to dovoljno za ekonomsku stabilnost grada?

"Kragujevac ima budžet iz kojeg može da zakrpi neku rupu ili afaltira neku ulicu, ali svi projekti zavise od države", navodi dopisnik Politike.

I dok Nikolić navodi da je za vreme njegovog mandata potvrđeno koliko je važno da republička i lokalna vlast imaju slične programe i da sarađuju jer je "država imala s kim da razgovara", Stevanović tvrdi da bi i sa njim isto moglo da se razgovara.

I za i protiv SNS-a 

Zanimljivo je da liste koje u Kragujevcu ne mogu da nađu zajednički imenitelj u vezi sa lokalnim temama, pogled upiru ka Beogradu. I podržavaju, ili makar nemaju kritike, na račun politike koju vodi Vlada Srbije.

A to nas dovodi do jedne zanimljivosti izbora u Kragujevcu - listu koju za grad predvodi Veroljub Stevanović i listu koju na parlamentarnom nivou vodi SNS - povezuje jedan čovek. Milan Urošević kandidat je i za odbornika i za poslanika.

"Koliko je politički život doveden do paradoksa govori i podatak da je gospodin Urošević i u vlasti i u opoziviji, u Rebublici on podržava vlast a na lokalu se bori protiv te iste vlasti i to je vrhunski paradoks", kaže Kartalović.

Stevanoviću to nije nelogično, jer kako kaže, "politika je jedno a život je drugo".

"I ja sam dete SPO i msilim da je to sposoban mlad momak i treba imati takve ljude u timu... Razumite kako hoćete, ali je meni taj čovek potreban, a preko njega ću imati i kontakte s Vladom", kaže Stevanović, koji navodi da na nacionalnom nivou i kad je reč o Kosovu nema protivnika.

"U Kragujevcu pričaju jednu priču, a onda u Republici svi vole Vučića, a u lokalu ništa ne valja jer bi svi oni hteli da budu lokalni šerifii, svi daju otvorenu podršku Vučiću", kaže Nikolić, koji misli da sve to nije ozbiljno niti je tema za ozbiljne ljude.

I tu nije kraj neobičnim pojedinostima. U Kragujevcu nisu svi članovi SNS-a na jednoj listi. Vladica Stanojević lokalni je funkcioner SNS-a, direktor ustanove za zbrnjivanje odraslih "Male pčelice" i na ovim lokalnim izborima - prvi na listi 12 "Dela, a ne reči".

"Mene lično mesto gradonačelnika ne interesuje, nisam alav, stojim na zemlji, samo sam hteo da za svoje ljude za koje nije bilo mesta na listi 1 nađem neko mesto, jer sam sa svojom ekipom učinio dosta", navodi Vladica Stanovević.

On je i dalje formalno član SNS, a to potvrđuje i Radomir Nikolić.
 
Prema Nikolićevom mišljenju, Stanojević je "nabio prst u oko stranci koja ga je izgradila" i trebalo bi da snosi disciplinske posledice kad prođu izbori.

Stanojević pak odgovara da je na to spreman "ako tako odluči predsednik Vučić", ali da se nada da neće biti isključen, jer podržava politiku SNS-a na republičkom novou.

Šareno, volim te, šareno 

Dopsinik Politike iz Kragujevca je uveren da sve to čini zanimljivim ovdašnje izbore, kao i činjenica da je cenzus spušten na tri odsto i da će sada biti dovoljno da lista osvoji dve do tri hiljade glasova, zavisno od izlaznosti, pa da ima predstavnike u Skupštini grada gde bi, kako kaže, moglo da bude pravo šarenilo.

Ipak, izvesno je da u tom šarenilu sigurno neće biti dugogodišnji saradnik bivšeg gradonačelnika. Saša Milenić zajedno je sa Stevanovićem počeo u Srpskom pokretu obnove, pratio ga i dok je Stevanovic bio gradonalčenik. Milenić je bio zamenik i predsednik skupštine grada. Zajedno su bili I u Zajedno za Šumadiju i u Dinkicevim Ujedninjenim regionima.

Milenić na ovim izborima ne učestvuje, ali ih prati, kako kaže, kao kolumnista kragujevačkih novina. I analitičar koji prognozira postizbornu saradnju dosadašnjih političkih protivnika - Veroljuba Stevanovića i SNS.

Milenić je posle razlaza sa Stevanovićem osnovao organiztaciju Šumadijska regija, koja je pristupila Pokretu slobodnih građana. Kad je PSG zagovarao bojkot, Milenić je istupio, jer je bio za izlazak na izbore. Sada stranka Sergeja Trifunociva ipak izlazi na izbore, ali - Milenić, kaže, vođenje politke prepušta nekim drugim novim licima.

"Sad mi je dovoljno da komentaišem, ako ima mlađih koji hoće da slušaju", kaže Milenić, koji misli da je važno učestvovati na izborima jer je to "jedini institucionalni oblik promene, a svaki drugi oblik je igranje sa demokratskim tradicijama koje su plaćali naraštaji svojom borbom".

Tako u se gradu koji ima najstarije pozoirište u Srbiji i izbori pretvaraju u svojevrsni politički teatar.

Znamo glavne uloge, imamo i zaplet.

A za rasplet, ne samo ovog komada, sačekaćemo 21. jun.