"Najbolji svih vremena" na određeno vreme

Trener Real Madrida Karlo Ančeloti je, nedavno, na konferenciji za medije rekao da nije pošteno proglasiti Mesija najboljim igračem u istoriji fudbala, zato što svaki period ima sjajne igrače. Izazvao je lavinu komentara i još jednu raspravu na temu ko je najbolji fudbaler svih vremena.

Razume se da je želeo da istakne "svog" napadača Karima Benzemu koji, istina je, pruža dobre partije pod njegovim patronatom. Uostalom, Benzema je dobitnik "Zlatne lopte" za prethodnu godinu. Čini se, međutim, da je trofejni italijanski stručnjak upao u novinarsku zamku, rekavši da svako vreme ima svoje zvezde.

Nesumnjivo da fudbalski trener Karlo Ančeloti izrečenim predstavlja sportski autoritet, pre svega zbog znanja, ali i postignutih rezultata.

Da li onda njegov autoritet ruše svi klinci koji nose dres Argentine, Barselone ili Pari Sen Žermena sa prezimenom – Mesi? Možda i neki budući "G.O.A.T" kojem je danas uzor omaleni Argentinac?

Kad čarobnjaka osude na zatvor zbog poreza

Postoje mnoga fudbalska imena koja su učinila ovu igru važnom milijardama ljudi.

Neki od igrača su pomalo zaboravljeni, poput Ernesta Vilimovskog, Điđija Rive ili nekih s ovdašnjih prostora o kojima su mlađe generacije saznale tek posle filma i serije "Montevideo, Bog te video", kao što su, recimo, Moša Marjanović ili Aleksandar Tirnanić.

Ljubiteljima fudbala iz našeg regiona, a iz perioda Jugoslavije, važni su recimo Blaž Slišković, Safet Sušić, Josip Katalinski ili Ivan Golac, Dragan Džajić, Moca Vukotić, Stjepan Bobek, Rajko Mitić, Bora Kostić ili Asim Ferhatović... mnogo je bilo dragocenih igrača.

Pisac Miloš Crnjanski, i sam fudbaler i veliki ljubitelj fudbala, posebno je isticao kvalitet igre Duleta Savića. Ukratko, divio mu se. Za njega, Savić je bio G.O.A.T.

I kakav bi trebalo da bude najveći fudbaler svih vremena?

Pored fudbalske veličine na terenu, neko koga bi ljubitelji fudbala proglasili za "najvećeg svih vremena", treba da ima poštovanje prema svakom protivniku, treba da bude častan i oličenje fer-pleja.

Treba da bude i lepo vaspitan, empatičan, da bude svestan vremena i sveta u kojem živi, uticaja koji ima na decu i mlade ljude, i da se najviše zbog toga pozabavi svojim pi-arom. Eto još jedne engleske skraćenice, "pi-ar", public relations, ili odnosi s javnošću, važan su deo predstavljanja ne samo sportista nego svake javne ličnosti danas.

To je onaj način na koji sportista, fudbaler treba da se predstavi u društvu, pre svega zbog uticaja koji ima i to ne samo na društvo iz kojeg je potekao, nego neretko i globalno.

S društvenim mrežama i eksplozijom medijskih informacija s interneta taj uticaj je poslednje dve decenije multiplikovan. Zbog toga je višestruko umnožena i osetljivost na sve što kažu, urade ili ne urade.

Kad su Mesi i njegov otac proglašeni krivim za utaju poreza u Španiji i dobili uslovne zatvorske kazne od po 21 mesec, nije mnogo pomoglo što se Mesi branio da je njegovo da igra fudbal, a da je sve ostalo prepustio ocu i advokatima. Senka je ostala.

Besmrtni Maradona, bonvivan ili zavisnik? 

U tom pogledu, a na tragu Ančelotija, reklo bi se da je Kristijano Ronaldo veći od Lionela Mesija. Svaki Portugalčev gest na terenu i van njega pomno se prati, neretko i oponaša, mada je i Kristijano Ronaldo spominjan u medijima kao neko ko je imao problema s španskim poreskim vlastima. 

Ronalda ne oponašaju samo klinci na školskom igralištu, već kolege fudbaleri kojima je i u Al Nasru idol. Bez tetovaža i prepotentan.

Ipak, nema sumnje da je Mesi uticao na igru, da je promenio fudbalsko razmišljanje saigračima, protivnicima, čak i trenerima veličine Aleksa Fergusona. 

Svako ko je iole jednom šutnuo loptu na travnatom terenu može posvedočiti da je Mesi čarobnjak, autoritet i bez premca najbolji u jednoj fudbalskoj epohi.

Fudbalera poput Mesija teško je snabdevati loptama, pa makar njegovi saigrači bili Čavi i Inijesta, glavom i bradom, a čini se da je najteže pratiti ritam igre koji on diktira.

Mesi jeste "G.O.A.T", pogotovo zbog titule sa ovogodišnjeg Mundijala, ali na određeno vreme. Sećate se Siniše Pantića, profesora opštetehničkog obrazovanja u filmu "Rad na određeno vreme", koga tumači Ljubiša Samardžić? E, tako nekako. I to jeste kontradikcija u najavi. Najveći svih vremena na određeno vreme. 

S tim u vezi, na kraju se ne može odrediti jedan – najbolji, zbog toga što je fudbalska igra neuporediva kategorija po stilu, zamislima i odnosu na terenu iz godine u godinu.

Baš kao što je Ančeloti rekao da postoje značajni igrači za svaki period fudbala, može se jedino govoriti o najboljem – u jednom razdoblju. 

Ilustracije radi, ne služi fudbal Mesiju, već Mesi fudbalu. Nešto slično kao što titule više znače klubu, nego pojedincu.

Koliko god pojedinac trofeja osvojio, poput Danija Alvesa koji je osvojio 42 titule, ipak je fudbal timski sport.

Nijedan trofej nije osvojen samo zbog zasluga jednog igrača, već zahvaljujući ekipi, timskom duhu, trenerima, ekonomima, kuvarima, deci, ženi, komšijama, sponzorima i svim navijačima koji su beskrajno želeli pobedu.

Mnogi fudbaleri su menjali igru, počevši od Pelea, koji je plesao na travnatom terenu, do Japa Stama, Roj Kina i Đenara Gatuza, kojima je lopta pokazivala pravac ka klizećem startu direktno u protivnički zglob.

Mnogo je uticajnih igrača i trenera, a manje je fudbalskih zvezda i najmanje je majstora sa loptom kakav je bio Ronaldinjo ili, recimo Andrea Pirlo, koji je znao da pošalje dugu loptu s jednog na drugi kraj terena i pogodi saigrača u mali prst leve noge.

Na koncu, samo je jedan fudbalski zanesenjak, bonvivan Dijego Armando Maradona. Fudbal je po definiciji Maradona i tu nema zbora. Uprkos njegovom životu van terena kojim je, prema mišljenju mnogih, uflekao svoju briljantnu karijeru. 

Dve godine posle njegove smrti širom sveta ga slave kao besmrtnog. 

"O mama, mama, mama, o mama, mama, mama, da li znaš zašto mi srce tuče? Video sam Maradonu, video sam Maradonu, eh mama, zaljubio sam se!"

(Dijego Armando Maradona 1960. – ∞)