Govori ruski da te cela Srbija razume

ISTORIJA. Kao i ruski i beloruski, ukrajinski se razvija iz staroruskog posle 14. veka. Danas je, uz ruski, službeni jezik Ukrajine (kao i u Belorusiji, sociolingvistička situacija je zaista komplikovana).

Ukrajinski se govori na području središta stare Kijevske Rusije, pa bi se staroruski s punim pravom mogao zvati i staroukrajinski.

Dugo je bio samo jezik nižih slojeva, plemstvo je govorilo poljski ili ruski, a književnost se u pravom smislu javlja tek od 18. veka.

Ruski car Petar I zabranio je štampanje ukrajinskih knjiga 1720, pa se jezik razvija tek od kraja 19. veka. Baza ukrajinskog standardnog (književnog) jezika su jugoistočni dijalekti, pre svega kijevski govor.

Danas se ukrajinski govori više na zapadu Ukrajine, dok prema istoku preovladava ruski.

ANTROPONIMI. Ukrajinska imena i prezimena trebalo bi prenositi u autentičnom obliku.

Zato zadržavamo početno o u imenima: sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu je Oleksij Danilov, a ukrajinski ministar kulture Oleksandar Tkačenko.

Treba prenositi i vokalsko-sonantsku grupu olo, kao u primeru predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Bivši predsednik je Petro Porošenko, dakle s krajnjim o, kao i ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ili ministar industrije Pavlo Rjabikin.

Ukrajinska imena, bez obzira na sličnost s našim imenima, ne bi trebalo posrbljavati i pisati Aleksandar, Vladimir, Petar, Dimitrije, Pavle, mada ukrajinskog predsednika u sredstvima informisanja neretko zovu „Vladimir” Zelenski.

Ne treba pisati ni Aleksej ili Dmitrij, zato što ovde nije potreban ruski kao jezik posrednik.

Ali jeste potreban kod ukrajinskog g: sekretar Vlade Ukrajine neće biti „Oleh”, kako bi rekli Ukrajinci, nego Oleg Nemčinov, kako je u ruskom, zato što je u srpskom stvorena navika preuzimanja iz ruskog.

TOPONIMI. Geografske nazive, s druge strane, gotovo bez izuzetka preuzimamo preoblikovane: ruski je ovde jezik posrednik.

Zato će Srbi ostati verni tradicionalnim oblicima Kijev, Harkov, Dnjepropetrovsk; ne uzimamo ih iz ukrajinskog, gde glase Kijiv, Harkiv, Dnjipropetrovsk.

Srpski oblik Lavov, nastao adaptacijom ruske varijante Ljvov, već dugo je kod nas u upotrebi, pa ga ne treba zamenjivati ukrajinskim Ljviv.

SPORT. Preuzimanje iz ruskog se širi i na sport.

FK Šahtar je ukrajinski fudbalski klub iz Donjecka, koji se takmiči u Premijer ligi Ukrajine.

Klub je osnovan 1936. pod imenom „Stahanovec”, a današnje ime nosi od 1946. godine.

Naziv kluba je u srpski jezik ušao preko ruskog za vreme SSSR-a, gde se slovo ё iz naziva (Šahtёr) čita kao jo (Šahtjor), što je oblik kom smo dali prednost, ne ukrajinskom originalu – FK Šahtar.

***

Antroponime i toponime iz ukrajinskog jezika ne treba da posrbljavamo niti da ih preuzimamo u ruskom obliku, ali naviku je teško menjati.

Literatura:

1. Kapović, Mate, Uvod u indoeuropsku lingvistiku, Matica hrvatska, Zagreb, 2008.

2. Terzić, Bogdan, Ukrajinski i beloruski onomastikon u srpskom jeziku, u: Srpski jezički savetnik, Službeni list SCG, Beograd, 2005.