„MEKA MOĆ” RUSIJE: Da li su nas okupirali ili smo im tražili da dođu

ŠTA ZNAČI NA RUSKOM? Ruski je, kao slovenski jezik, blizak srpskom, ali prilikom prevođenja zamke vrebaju. Mnoge reči u ruskom su po obliku nalik našim, ali ne znače isto.

Ako bi neki Rus pročitao moj naslov „Tražili smo svog đavola, našli kod Hrvata vraga”, mogao bi pomisliti: „Kada će se Srbi i Hrvati smiriti, dokle će ratovati?!?”

Mi i Hrvati i dalje nismo u bogzna kakvim odnosima, ali bar ne pucamo jedni na druge. Za nesporazum je kriva imenica vrag, koja u ruskom znači neprijatelj.

A prošli put sam pisao i o kalkovima, to jest o domaćim rečima nastalim po ugledu na reči iz drugih jezika. Na prvi pogled u taj korpus bi mogao i telohranitelj.

A šta znači telohranitelj? Neki mališan bi mogao pomisliti da će kad poraste morati samo da zine, a zadatak telohranitelja će biti da mu ubacuje hranu u usta i tako ga tovi.

Ali nije baš tako! Telohranitelj je rusizam, tačnije ruski kalk, nastao prevođenjem francuskog garde du corps. Hraniti na ruskom znači čuvati, otuda nesporazum, a pošto nismo stvorili naš kalk (npr. telobranitelj), služimo se ruskim.

Verujem da ima onih koji se sećaju naslova od pre desetak godina „Putin Nikoliću: Ljubim vaš narod”. Posle su Srbi nameštali obraze, a Srpkinje u nadi ispućile usne, ali ćorak!

Nade im je raspršio čitalac jednog portala: „Malo ste se zaneli... Na ruskom jeziku lюbitь znači voleti, a naša reč ljubiti se sasvim drugačije kaže na ruskom.” Opet ništa od Rusa.

RUSKE ŠKOLE. U prvoj polovini 18. veka, na poziv srpskog mitropolita, dolazi ruski učitelj Maksim Suvorov i u Sremskim Karlovcima otvara školu gde se uči na ruskom.

A kako je danas s ruskim u srpskim školama? Učenici koji tumače šta je kurica a šta spička posle zarade ukor.

Leksema kurica jeste zabeležena u Rečniku SANU i znači „mlada kokoš”, ali u tom značenju već je pomalo zaboravljena.

Spička je šibica, nema je u našim rečnicima.

A na času, nastavnik se hvata za glavu: ukoreni rusisti ne znaju baš mnogo, na primer da bereg nije breg već obala, da je pravda istina, život je trbuh, cvet je boja, a isskustvo nije iskustvo nego umetnost...

JEZIK CRKVE. Naša crkva, a i škola koja je nekad bila pod okriljem crkve, prevodila je mnoge lekseme iz oblasti pravoslavlja s ruskog na srpski.

Ali rusko polomničestvo u srpskom nije opstalo, već smo zadržali sintagmu pokloničko putovanje, odnosno turcizam hadžiluk.

Ni lekseme prošenie, zapiska, priložitь više ne koristimo, već domaće ekvivalente pismena molba, cedulja, staviti.

Iz ruskog smo uzeli i obitelь u značenju manastir, što je zabeleženo i u Rečniku Matice srpske, ali leksema obitelj se u ovom značenju više ne upotrebljava.

I u crkvi je malo onih koji će umesto lekseme ikona upotrebiti obraz ili koji će za crkvenu prodavnicu reći da je lavka.

Ove lekseme iz ruskog, odnosno pojedina značenja nekih od ovih reči kod nas su zastarela i njihovo oživljavanje u savremenom srpskom jeziku nije moguće.

CRVENI OKTOBAR. Sada davne 2001. godine Politika je objavila članak „Čovek zvani Rem” o davanju imena u SSSR-u posle Oktobarske revolucije.

Tako Rem znači „revolucionari Engels i Marks”, a Vlailj se sastoji od prvih slogova imena i prezimena „(Vla)dimir (Ilj)ič”, dok je Roblen skraćeno od „rodio se da bude lenjinovac”.

Ipak, najzagonetnije je ime Lorieks, što je skraćenica od „Lenjin, Oktobarska revolucija, industrijalizacija, elektrifikacija, kolektivizacija, socijalizam”. Možda se još nešto moglo dodati...

Prof. Rada Stijović je i među našim imenima davanim posle II svetskog rata našla Molotova, Timošenka, Staljina, Lenjina, ali i Marklena, gde se kriju „Marks i Lenjin”.

A onda su se, 1948. godine, posvađali Tito i Staljin, što je uticalo i na srpski odnosno jugoslovenski imenoslov: oslobodili smo se jezičkih egzibicija, vratili se tradicionalnim imenima, ostala nam je tek poneka Kaćuša.

RUSI(ZMI) NA BALKANU. Prof. Ivan Klajn je, na osnovu istraživanja leksikografa i etimologa, objavio spisak nekih od rusizama u srpskom:

Čudovište, dvojnik, dvorac, gadost, gradonačelnik, ličnost, naklonost, nauka, odsustvo, paluba, prismotra, pukovnik, opasan, otmen, gord, iskren, izlišan, savest, slučaj, izbeći, nagrditi, proveriti, rukovoditi, ukazati...