Čitaj mi!

Šta ako vam lekar prepiše čitanje deset strana na dan

Pretpostavimo najpre da uopšte čitate i da otud lekar može da vam preporuči tu terapiju. Niste, dakle, od onih koji kažu: "Ja veoma volim i poštujem knjigu, ali za nju jednostavno ne nalazim vremena". Vreme je, poznato je od Ajnštajna, relativna kategorija, ne samo u kosmosu, već i ovde na Zemlji. Teorija relativnosti, kad je reč o čitanju glasi – "ko hoće da čita, on nađe vremena za knjigu".

Brzina čitanja ima raznih, kao i knjiga. Uzmimo neki prosek. Možda je u drugim sredinama drukčije, kod nas bi deset strana na dan bio više nego dobar početak. Deset strana se pročita za petnaestak minuta i obično je najbolje krenuti s takvom terapijom uveče pred spavanje.

Ali, obratite pažnju – kao i svaka terapija ni ova ne sme da se uzima neredovno – dakle, svako veče pred spavanje po deset strana za ugodniji san. Verujte, bolje je od valerijane, pa i od leka za spavanje.

Idemo na korak dva: čitati po deset strana obimne knjige može da demorališe. Zato, evo predloga – četiri klasične srpske i jedna ruska knjiga koje se mogu pročitati za oko nedelju dana – ovom početničkom brzinom od deset strana na dan.

Rastko Petrović: Ljudi govore. Gotovo da nema štiva koje bi se moglo bolje preporučiti za večernje smirenje i uvod u prijatan san. Lirska proza o ljudima i njihovim naravima. Došljak dolazi do neobičnog ostrva na kojem stanuje plemić i ribarskog naselja koje se svilo na kopnu. Malo toga se dešava, nema krvi i ubistava, ali što ljudi lepo i smirujuće govore – pravi i sasvim prirodni lek protiv nesanice.

Obim: šest čitalačkih večeri, dakle od petka do subote.

Pa u nedelju nova knjiga. Andrić: Prokleta avlija. Ovo je ozbiljnije dramsko štivo, koje vodi u dalju istoriju, ali je zanimljivo poput nekog krimića. Žalosni mladić dopao turske apsane samo zato što je proglašen opasnim, jer se poistovećivao sa Džem sultanom, nekadašnjim pretendentom na turski tron. Džem sultana davno nema, ali mladić je opasan jer i aktuelna turska situacija u trenutku pričanja liči na onu staru, pa ga je zato bolje držati u zatvoru, gde bar dobija priliku da ispriča svoju priču.

Broj čitalačkih dana: sedam.

Treća čitalačka nedelja. Miloš Crnjanski: Ljubav u Toskani. U osnovi putopis, ali i prikaz naravi ljudi u Toskani. Nigde tako lepo nije opisan hlad, memla i zlato toskanskih freski, kao i razlika u prirodi ljudi od grada do grada u Toskani, kao u ovom kratkom i lirskom delu idealnom za čitanje pred spavanje.

Broj čitalačkih dana: osam.

Sada idemo na nešto modernije. Svetlana Velmar Janković napisala je knjigu Dorćol da bi proslavila kraj u kojem je sadržan najveći sediment beogradske istorije. Svaka važnija ulica nosi ime jednog junaka koji je kao fantazma prošlosti posećuje u današnje vreme i priča svoju priču koja je zaslužna za to što se baš ta ulica zove njegovim imenom. Junaci jezde na izmaštanim atovima, nose kape "nevidimke", pojavljuju se i nestaju kao u nekoj urbanoj bajci. Prijatan san nakon samo deset strana – zagarantovan.

Broj čitalačkih dana: deset.

I na kraju, nešto iz ruske književnosti. Stepa Antona Pavloviča Čehova, klasično je štivo koje u sebi meša opise divnih stepa centralne Azije i njenih ljudi. Spor tempo kazivanja, opisi gotovo opipljivi, ništa se posebno ne dešava, ali karavan nastavlja da putuje. Bolje od brojanja ovaca do sto i nazad!

Broj čitalačkih dana: devet.

Da saberemo na kraju. Četrdeset dana čitanja. Počnete prvog u jednom mesecu, desetog u narednom ste postali bogatiji sa samo deset strana pred spavanje, a o kvalitetu sna da se i ne govori.

Ipak, nemojte zaboraviti da je ovo terapija. Kao i sa drugim lekovima, nemojte uzimati duplu dozu, to jest dvadeset strana čitanja, ako ste preskočili neko veče. Nemojte neredovno uzimati terapiju, pa četrdeset dana pretvoriti u sto četrdeset. Nemojte menjati lekove. Držite se ovih pet knjiga, za početak.

Nakon četrdeset dana, smatrajte se izlečenim.

Ako i nakon ovih redova i dalje "veoma volite i poštujete knjigu, ali za nju jednostavno ne nalazite vremena" onda ovaj članak treba da ponovo pročitate od početka.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 31. maj 2021, 09:45) - anonymous- [neregistrovani]

Umetnici često osete pre nego naučnici otkriju

Margerit Jursenar u svom znamenitom romanu "Hadrijanovi memoari" kaže: "Biblioteka je bolnica za dušu". Naravno da sam saglasan sa ovim sto je poetski rečeno. Ali ovu misao mogu da uzmem i bukvalno.
Kao penzionirani lekar (somatske struke!) smatram sasvim opravdanim da se čitanje češće preporučuje kao terapija. To podrazumeva i broj stranica kao dozu.
Nisam siguran da to psihoanalitičari dovoljno uporno i jasno čine?