Najbolji su ručci kada dođu peci, ili bi bilo bolje da su petkovi

KRAĆA I DUŽA MNOŽINA. U Rečniku Matice srpske, za imenicu grad nalazimo dve množine: gradovi i gradi. Ovde se nameće pitanje otkud nam dve množine.

U srpskom jeziku kod nekih imenica postoji duža i kraća množina, kao u primerima časovi i časi, i ključevi i ključi.

Zašto je to tako, odgovor ćemo potražiti u istoriji srpskog jezika.

Posle 13. veka, kod većine jednosložnih i nekih dvosložnih imenica muškog roda u nominativu množine javlja se umetak -ov/-ev.

Nominativ množine sinovi zabeležen je u 14. veku, a po ugledu na to rešenje nastala je i množina popovi.

Onda je to uzelo maha: pored kraćih množina gradi i voli, dobili smo i duže, danas isključivo u upotrebi, gradovi i volovi…

VRAČI. „Sveti Vrači: Kozma i Damjan štite od vradžbina, a posebno je važno da na današnji dan počnete da izgovarate molitvu za zdravlje“, naslov na jednom portalu povodom crkvenog praznika.

Vuk Karadžić je u svojoj gramatici pisao da „imena (…) osobito jednosložna i dvojesložna narastu u mložinskom broju na -evi ili -ovi“ i da „đekoji govori obadvoje“, na primer vračevi i vrači.

I danas u Matičinom rečniku imamo obe množine imenice vrač u značenju „onaj ko leči narodnim lekovima i vradžbinama, narodni lekar“.

Množina vrači se danas izobičajila, knjiška je i u upotrebi gotovo isključivo samo u nazivu crkvenog praznika.

PRITISKOVI. „Neki pritiskovi pod pritiskom su neostvarivi zbog veličine gubitka tkiva ili pokrivenosti eshara“, saznajemo na jednom bosanskohercegovačkom portalu o medicini.

Množina pritiskovi zabeležena je u Vukovom Rječniku iz 1818, ali se u literaturi ističe da se ta „reč više ne nalazi u savremenim jezičkim normativima“ (A. Peco).

U BiH se ta množina zadržala, dok je kod nas samo pritisci nominativ množine imenice pritisak.

DANOVI. „S'aj, mjeseče, danove, da sijemo lanove“, kažu stihovi narodne pesme zabeležene u Hercegovini.

Množina imenice dan glasi dani, dok Matičin rečnik donosi još arhaizme dni i dnevi.

Nominativ množine danovi ipak je dijalektizam i kao takav ne može biti deo srpskog standardnog jezika.

AKTOVI. „I ovo je ljudsko telo: izložba aktova u galeriji 'Artget'“, glasi naslov povodom otvaranja izložbe.

I gde je ovde greška? Nema greške.

Imenica akt ima tri množine različitog značenja: akti su dela, postupci; akta, što je oblik nastao prema latinskom, gde je to imenica srednjeg roda, znači službeni spisi, dokumenti.

Aktovi su umetničke slike ili skulpture koje predstavljaju nago ljudsko telo.

LAPTOPOVI. Na jednom portalu saznajemo da su „laptopovi najpraktičniji tip ličnog računara“.

Šta ćemo s množinom imenice laptop? Prema Rečniku stranih reči i izraza iz 2006, množina je laptopi.

Autori su verovatno smatrali da laptop nema veze s topovima pa da nije potrebna produžena množina.

A onda Normativna gramatika srpskog jezika iz 2013. ipak prihvata množinu laptopovi, valjda zato što se raširila pa se samo takva množina može čuti.

OSTALO. Pravopis i pravopisni priručnici pored množina na koje smo navikli, donose i mnogo neobičnih, kao što su – beg: begovi i bezi, blesak: bleskovi i blesci, breg: bregovi i brezi, sneg: snegovi i snezi.

Još – patak: patkovi i paci, mačak: mačkovi i mačci, ručak: ručkovi i ručci, vrh: vrhovi i vrsi, bes: besovi i besi, kučak: samo kučci, i petak samo peci (!!!), bar da je i petkovi.

Na osnovu datih parova vidi se da se samo jedna množina koristi, dok druga deluje zastarelo ili knjiški. A gramatike teško da mogu dati stroga pravila o upotrebi duže ili kraće množine.