A deca nasmejana – gle, parče neba na zemlji!

Ćutim nad slikom i pričom iz Alibunara. Koja je po redu, koliko ih još ima... Koliko ću puta zanemeti... Ko smo mi to, gde smo, i šta smo... I opet sve iz početka. Ko je kriv? Ko je kriv? Ko je kriv? Kako da pomognemo? Dajte ljudi neki račun? Nema računa, komplikovani su propisi, nije to jednostavno, tražimo rešenje... Biće preduzete mere...

A onda ugledam komentar jednog Bojana, ostavljen na portalu RTS-a – A deca nasmejana – gle, parče neba na zemlji!

"Dali smo sve od sebe da deci bude bolje", odzvanjaju mi reči čoveka iz Socijalnog.

Slika napuštene dece kod Alibunara je baš užasna, zamišljam kakva bi mogla biti da ovi ljudi nisu dali sve od sebe. A i majka im je obećala.

Da, mogu misliti, obećala, a oni još uvek čekaju da ispuni obećanje. Preudala se, možda bi ispunila obećanje kad bi mogla, kad bi joj pomogli. Ko zna, možda i ne bi, nagađam... Otac je u zatvoru.

Njih šestoro, najmlađi još u pelenama, nešto starija sestra, 11 godina, obavlja kućne poslove, cepa drva da bi nešto zaradila.

Najstariji, brat, 15 godina, radi fizičke poslove da bi zajedno sa pet sestara preživeo.

I da, svi su konstatovali da su deca napuštena i zanemarena. I onda, šta radimo, onda?
Čekamo, čekamo, čekamo, ne znam koga, ne znam šta. Neki izveštaj... to se valjda stručno tako zove.

A deca nasmejana – gle, parče neba na zemlji!

I dan i noć. A noć je tamna i duga, sa zvezdama ili bez njih. A deca sama, i ona najmanja u pelenama.

Crna je noć, duga ali i hladna. Ali, dobili su "smederevac". Sam baš ne može da se založi, a mala deca ne bi trebalo da se igraju vatrom. Da ne zaboravim, bilo je i oko dva metra drva pride.

A ljudi? Ko su ljudi? Stvarno, ko su ti ljudi kojima dete, devojčica od 11 godina cepa drva da bi nešto zaradila?

Zar takvi ljudi postoje u Srbiji? Zakon to dozvoljava? Društvo prećutno odobrava.

Centar za socijalni rad to gleda, čuje, istražuje... i... Da, obavešteni smo i dali smo sve od sebe da deci bude bolje, čekamo tužioca.

Ljuta sam, sramota me... Nesreće se događaju i pogađaju me veoma, ali ništa me ne razara kao dečja patnja i bol.

Gde su ti ljudi, te komšije. Kako dozvoljavaju tako maloj deci da tako žive, da rade za dnevnicu.

Pitam se, da nije bilo novinara RTS-a kad bi saznali za njihovu tugu, nesreću, siromaštvo?

A onda crne misli, šta je sve moglo da im se desi. Da, lakše mi je, sad se sve saznalo.

A deca nasmejana - gle, parče neba na zemlji!

Ko je kriv? Ko je kriv? Srbija je mala zemlja, nema nas tako mnogo da ne možemo da nahranimo svu našu decu.

Ne trebaju nam toliki zakoni da bi obrisali suze napuštenoj, nezbrinutoj, gladnoj i tužnoj deci.

Hajde Srbijo, uradi nešto, pronađi gladne i ostavljene, pronađi čeljad koju već imaš.

Ne čekaj više da nam neko javi. A Alibunar i Kozjak su tako blizu Beogradu, nešto preko 50 kilometara.

A tamo dalje i dalje, koliko istih sudbina čeka. A ljudi, šta rade ljudi?

A deca nasmejana – gle, parče neba na zemlji!

broj komentara 9 pošalji komentar
(subota, 15. feb 2020, 22:13) - anonymous [neregistrovani]

Broj telefona

Svake novine i svi casopisi na naslovnoj strani. prijaviti na taj broj slucaj za socijalne potrebe

(petak, 14. feb 2020, 17:20) - anonymous [neregistrovani]

Deca naša

Rasplakah se. Sram da nas je. Greota i bruka i žalost.

(četvrtak, 13. feb 2020, 23:01) - anonymous [neregistrovani]

Bruka

Šta reći,, naša velika bruka i sramota.

(četvrtak, 13. feb 2020, 22:13) - Nikola [neregistrovani]

Gladna deca

Nadam se da će se svi uzeti u pamet i da nam u srbiji neće više deca gladna

(četvrtak, 13. feb 2020, 21:36) - Milena [neregistrovani]

Tesko je

Znate tesko mi je bilo dva dana ovo da gledam i sada mi je mnogo tesko kad ovo citam

(četvrtak, 13. feb 2020, 21:27) - anonymous [neregistrovani]

cini mi se da bi mnoge recenice trebalo upamtiti

Хајде Србијо, уради нешто, пронађи гладне и остављене, пронађи чељад коју већ имаш. E Srbijo kuda ides

(četvrtak, 13. feb 2020, 21:18) - anonymous [neregistrovani]

А деца насмејана – гле, парче неба на земљи!

Ovaj komentar pomenutog Bojana sve govori. Nista vise ne treba reci, stidimo se svi.

(četvrtak, 13. feb 2020, 21:15) - anonymous [neregistrovani]

Srbijo upamti ovu recenicu

Srbija je mala zemlja, nema nas tako mnogo da ne mozemo da nahranimo svu nasu decu. Bravo za tekst

(četvrtak, 13. feb 2020, 21:04) - anonymous [neregistrovani]

Sve ste u pravu

Strasno, place mi se...
Neka ste ih prozvali!Sve!