Evropski finansijski plan kao odgovor na američki zakon o smanjenju inflacije

Nije tajna da je Plan evropski odgovor na američki zakon o smanjenju inflacije vredan 369 milijardi dolara za koji tvrde da je u bar devet tačaka u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine.

Strahuje se pre svega zbog smanjenja poreza za električne automobile i baterije proizvedene u Sjedinjenim Američkim Državama, iako najnoviji podaci pokazuju da prodaja električnih automobila u Evropskoj uniji beleži novi rekord.

"Evropska komisija je zato danas pripremila neku vrstu odgovora na američki plan i paket mera koji između ostalog podrazumeva i da se deo sredstava iz velikog fonda za oporavak od kovida, u kojem je 800 milijardi evra, koristi za nove prioritete u kontekstu veće inflacije, cene energenata i napuštanja fosilnih goriva kao i da se promene pravila o državnoj pomoći, kako bi države i Vlade mogli da direktno subvencionišu neke kompanije u nekim strateškim sektorima.

Kritičari ovog plana kažu da Evropa ne može da odgovori na ovu situaciju, već da su potrebni novi fondovi", kaže Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da nema vremena za čekanje, ali dok se ne uspostavi finansiranje na nivou Unije problem mora da se premosti sa postojećim fondovima za čiste tehnologije.

"Oslobodili smo se zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i to brže nego što smo očekivali. Možemo da preusmerimo 250 milijardi evra u neto-nultu industriju do osnivanja Evropskog fonda za suverenitet pre leta", kaže Ursula fon der Lajen.

Stručnjaci kažu da nema dileme da je ovo usmerena državna intervencija u ono za šta se procenjuje da može da pogura privredni rast, ali postoji opasnost i od podele evropskog tržišta.

"To će biti predmet rasprave, onih zemalja koje imaju naravno jače javne finansije i veći fiskalni kapacitet jer to pada na teret fiskalne politike, na teret budžeta i najverovatnije opet će dovesti do nekog blagog rasta javnog duga koji je već dosta visok u pojedinim zemljama, a da manje zemlje, takozvana periferija EU će manje imati benefita od toga", kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Još na ekonomskom forumu u Davosu nemački ministar ekonomije je upozorio na rizik od novih trgovinskih ratova, a španski premijer da Evropa mora da reformiše politiku državne pomoći, ali i da postigne sporazum sa Sjedinjenim Državama.

"To jeste jedan trgovinski rat. Time se gura konkurentnost, onda jedni drugima upućuju optužbe, a sve je upravo na toj trgovinskoj razmeni", kaže Grubišić.

O predlogu, lideri Evropske unije raspravljaće na samitu u Briselu sledeće nedelje.