Čitaj mi!

EBRD zadržao prognozu rasta Srbije za 2022. godinu

Evropska banka za obnovu i razvoj zadržala je prognozu privrednog rasta Srbije na 3,3 posto za ovu godinu i na četiri procenta za 2023, u majskom izveštaju o Ekonomskim izgledima regiona, koliko je predviđala i u martu.

"Nakon veoma snažnog ekonomskog rezultata u 2021. godini, očekuje se da će privreda Srbije nastaviti rast, ali po nižoj stopi u 2022", piše u izveštaju objavljenom na Godišnjem sastanku EBRD-a, koji se održava od 10. do 12. maja u Marakešu i na kojem je glavna tema "Odgovor na izazove u turbulentnom svetu".

U dokumentu se navodi da rat u Ukrajini nakon napada Rusije ima dubok uticaj na privrede svih regiona u kojima je EBRD aktivan.

U odeljku posvećenom Srbiji, ističe se da je BDP porastao prošle godine za 7,4 odsto, nadmašivši očekivanja, što odražava snažnu ekspanziju izvoza i industrije usled ekonomskog oporavka EU, koja je glavni trgovinski partner naše zemlje.

Ključni negativni rizici po rast BDP-a Srbije u ovoj godini, po oceni EBRD-a, uključuju rast inflacije, povećanu neizvesnost u vezi sa geopolitičkim kretanjima i moguće jače usporavanje rasta glavnih izvoznih tržišta Srbije u Evropi od očekivanog.

Takođe se upozorava na visoku izloženost Srbije prema Rusiji u pogledu uvoza gasa.

Projekcija rasta tzv. EBRD regiona za 2022. godinu smanjena je u novom izveštaju za 0,6 procentnih poena na 1,1 odsto, u odnosu na martovsku procenu, dok bi u 2023. trebalo da zabeleži oporavak po stopi od 4,7 procenata.

S druge strane, ovaj međunarodni kreditor je blago povećao prognozu rasta Zapadnog Balkana za 0,1 procentni poen, na 3,2 posto za tekuću godinu, a za narednu godinu je ostao pri martovskoj projekciji od 3,6 procenata.

EBRD upozorava da su sve projekcije podložne velikim negativnim rizicima, ukoliko neprijateljstva eskaliraju ili ako izvoz nafte, gasa i druge robe iz Rusije bude podvrgnut oštrijim restrikcijama.

Među negativne rizike EBRD ubraja rast cena nafte i gasa, koji su u Evropi, kako se navodi, iznad istorijskih maksimuma i oko četiri puta više od nivoa u SAD, što evropske proizvođače stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na konkurente.

U izveštaju se takođe konstatuje da su cene hrane snažno ubrzale poslednjih meseci, posebno cene pšenice, kukuruza, soje i drugih poljoprivrednih proizvoda, te da poskupljenje hrane i energije doprinosi inflatornim pritiscima, koji su već bili visoki zbog oporavka globalne potražnje nakon postepenog ukidanja kovid mera ograničenja. Prosečna inflacija u EBRD regionu dostigla je 11,9 procenata u martu 2022, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen krajem 2008, navodi se u dokumentu.

Prema novim projekcijama EBRD-a, prognoza rasta Hrvatske za 2022. snižena je za 0,2 procentna poena na tri posto, a za iduću godinu je srezana za pola procentnog poena na 3,5 odsto, u odnosu na predviđanja iz marta.

Ovogodišnja stopa rasta Slovenije iznosiće, po EBRD-u, 3,5 posto, što je za 0,1 procentni poen niže nego što se očekivalo u martu, dok je za 2023. godinu procena smanjena za 0,8 procentna poena na tri odsto.

Albaniji se predviđa rast BDP-a od tri procenta u ovoj i od 3,3 posto u narednoj godini, niži za 0,3 procentna poena, odnosno za 0,2 procentna poena respektivno u poređenju s martovskim izveštajem.

Prognoze rasta ekonomija u regionu Zapadnog Balkana su uglavnom ostale nepromenjene, a jedino je za Bosnu i Hercegovinu procena za ovu godinu povećana za 0,7 procentna poena na tri odsto. Za Crnu Goru, Severnu Makedoniju procena rasta za 2022. ostala je nepromenjena, na 3,7 posto, tri procenta i četiri odsto respektivno.

Kosovsku privredu EBRD ocenjuje posebno i procena rasta ostala je nepromenjena. 

Što se tiče drugih suseda Srbije, EBRD je snizio projekciju rasta Bugarske u ovoj godini za 0,3 procentna poena, na 2,5 procenata, a toliku stopu predviđa i Rumuniji, što je takođe za 0,3 procentna poena niže nego što se očekivalo u martu, dok je prognoza za Mađarsku ostala nepromenjena na 3,5 odsto.

EBRD takođe predviđa da će privreda Ukrajine pasti ove godine za 30 posto, u Rusiji očekuje pad od 10 odsto, a u Belorusiji od četiri procenta.