Čitaj mi!

Desetkovan rod krompira, cene otišle gore - uvoz "muči" proizvođače

Ove godine je suša donela muke proizvođačima krompira. Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira iz Guče je rekao za RTS da je prošla godina zaista bila dobra što se tiče prinosa i kvaliteta krompira, ali proizvođači i pored dobrog roda i kvaliteta nisu imali profit nego gubitke zbog veoma niske cene i uvoza krompira.

Prošle godine nekako u ovo vreme magacini i podrumi bili su puni krompira a proizvođači su ga prodavali za desetak dinara. Ove godine potpuno drugačija slika. 

Zbog suše ovoga leta krompir je znatno manje rodio i zbog toga je postao rekorder u poskupljenju.

Iz Guče krompir stiže na pijace širom Srbije ali i na svetsko tržište. 

Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira je rekao za RTS da je prošla godina zaista dobra što se tiče prinosa i kvaliteta krompira, ali proizvođači i pored dobrog roda i kvaliteta nisu imali profit nego gubitke zbog veoma niske cene i uvoza krompira koji nije smeo da se desi po tzv. dampinškim cenama.

Tako da smo izgubili prošle godine, ove godine, zbog klimatskih uslova suprotno prethodnoj godini, imali smo manje od polovine prinosa nego prethodne godine, kaže Vukićević.

"Cene su bolje ali bojim se da zbog vrlo malog prinosa ni te cene neće osigrati profit. Već dve godine imamo velike probleme, nemamo stabilnu godinu i konstantno imamo uvoz krompira što nas zaista obespokojava i obeshrabruje da nastavimo dalju proizvodnju", rekao je predstavnik proizvođača.

Od januara do kraja septembra je uvezeno više od 20.000 tona krompira u Srbiju. Za oktobar i novembar nema potpune podatke - do deset kamiona dnevno ulazi u Srbiju.

Da li se smanjuju površine pod krompirom

Vukićević kaže da su ljudi prošle godine ostvarili gubitke i oni su smanjili površine pod krompirom.

Prema njegovim rečima, to je neko pravilo kada je dobar rod onda imaju velike površine kada je mali rod male su površine.

"Ima još jedan razlog pogotovo na brdsko-planinskom području sve je manje ljudi, sve je više korova - sve je više zakorovnjenih njiva, polja, nema dovoljno ljudi da se zasnuje ozbiljna proizvodnja", kaže on.

Krompir u skladištu

Smatra da svi mali, sitni proizvođači preko noći ne mogu da postanu veliku i da imaju dobro skladište i mašine za razdvajanje krompira. Oni treba da se udruže.

"Nazovimo to kooperativa ili zadruga, bilo kako, jedino tako može da osvoje poziciju na tržištu, da dobro čuvaju krompir. Jedino tako može da se proizvede brendirana roba, da se dobro upakuje i da se bude konkurentno na tom tržištu koje je veliko - samo veliki igrači mogu da prošu", kaže Vukićević.

Ističe da mali proizvođači do sto tona nemaju u kratkoročnom periodu nikakve šanse da opstanu na tržištu.

Kako kaže, važno je zauzeti poziciju na tržištu. A to se može velikom količinom dobro upakovane, brendirane robe. Firme moraju voditi stručnjaci koji poznaju tržište i sve probleme.

"Naših 50 proizvođača ne brinu o plasmanu, nabavci repromaterijala, osvajanju novih znanja i tehnologija, pomažemo kod nabavke mehanizacije", kaže on.

Gde sve stigne krompir iz Guče

Iz Guče je, kako kaže, prošle godine izvezeno najviše u Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, to su perpsektivna tržišta gde mogu da se plasiraju velike količine.

Govoreći o tome da li se može predivdeti naredna godina što se tiče roda, Vukićević kaže da to zavisi najviše od padavina, klime, možemo puno da utičemo sa dobrim semenom sa dobrom obradom zemljišta, sa zaštitom, ali ako nema kiše - nema vode dovoljno za piće a pogotovo za zalivanje.

Prema njegovim rečima, posao države je tu da donese pravni okvir i niz mera ekonomske politike koje će podsticati udruživanje, pomoći kod izgradnje skadišta, nabavke mašina za pakovanje, prebiranje.

"Imamo veliki problem, IPARD sredstva su tu, ali se neoprostivo dugo čeka, i po dve godine, da se obrade dokumenta", zaključio je Vukićević.