Osobe sa invaliditetom zavise od dobre volje zaposlenih u institucijama, kako to promeniti

Nešto manje od četvrtine muzeja fizički je dostupno osobama sa invaliditetom iako to ne zahteva velika ulaganja. Zašto se ništa ne menja kada više od 60 odsto zaposlenih u ovim ustanovama smatra da je važno da budu dostupne svima podjednako?

Zoran Vučković je posle saobraćajne nesreće pre više od 20 godina ostao u kolicima. Iako je uglavnom samostalan, bez pomoći ne može da uđe u gradsku biblioteku. Uslovi za pristup osobama sa invaliditetom postoje, ali onome ko je u kolicima, neko mora da pomogne.

"Sa rampom smo imali situaciju da nije pad odnosno kosina rampe napravljena po standardima što je nekih 13 posto, dakle ne postoji mogućnost samostalnog ulaska u biblioteku. Pored parking mesta nije oboren ivičnjak da bi u Knez Mihailovu mogle da pristupe osobe sa kolicima", navodi Zoran Vučković iz Udruženja "Pobednik".

Iz uprave biblioteke kažu da su mnogo toga uradili da pristup bude bolji. Tvrde da neko od osoblja uvek priskoči u pomoć. Ipak, naglašavaju da mnogo toga ne zavisi od njih.

"Mi smo pokušali pre svega gde imamo mogućnosti, negde smo i ograničeni prostorom u zavisnosti od toga gde se objekti nalaze, pre svega rampama da to rešimo i na taj način im omogućimo da uđu u biblioteku. I kada korisnici uđu da pultovi budu prilagođeni, i računari, dakle ta neka tehnička rešenja koliko je u našim mogućnostima", ističe pomoćnik direktora Bojan Kundačina.

Ljupka Mihajlovska iz Saveza za pristupačnost Srbije tvrdi da mnoge ustanove kulture na svojim sajtovima uopšte nemaju informacije o pristupačnosti.

"Nije stvar samo ni da li je ustanova pristupačna, već i prevoza – kako ćete se prevesti, da li tamo ima sve što je vama neophodno, pristupačan toalet jer znate i sami u nekim muzejima provodite i po više sati", kaže Mihajlovska.

Aktivistkinja Lana Nikolić potvrdila je ovu priču. Kaže, nikada nije sigurna šta je čeka.

"Neprijatnosti nisam doživljavala pošto kod nas ljudi kompenzuju nepristupačnost. U smislu da osoblje bude jako fini i toplo i baš se trude da nekako premoste taj momenat. Skoro svaka institucija sa kojom sam imala kontakt jeste bila nepristupačna. Svuda su stepenice, nigde ne radi lift, uvek ima prepreka koje ne možemo da zamislimo, ja nikada nisam znala dok ne dođem na mesto gde sam pošla šta me tamo čeka i da li ću se ja snaći tamo ili neću", navodi aktivistkinja Lana Nikolić.

Svi naši sagovornici kažu da ne traže ništa više nego ostali građani. Pre svega da se osećaju dostojanstveno.