Da li je Nikola Kalabić ratni zločinac ili rodoljub – pravni odgovor na to pitanje još nije konačan

Da rehabilituje Nikolu Kalabića Viši sud u Valjevu odlučio je još 2017. godine. Međutim, godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je to rešenje i vratio na ponovnu raspravu. Zato su se do sredine ove godine ponovo analizirala dokumenta i saslušavali svedoci u tom predmetu, a epilog je javnosti saopšten u petak – Viši sud u Valjevu potvrdio je prvobitnu odluku.

U novom rešenju napisanom na 54 strane Viši sud ponovo ocenjuje da nikada nije vođen krivični postupak protiv Nikole Kalabića i da, samim tim, on ne može biti proglašen za ratnog zločinca i narodnog neprijatelja.

"Rešenjem o rehabilitaciji sud je utvrdio da se ništavim od trenutka donošenja smatra sedam odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, donetih od marta do septembra 1945, kao i tri odluke Zemaljske komisije Srbije, donete od aprila do oktobra 1945, koje se odnose na Nikolu Kalabića", navodi sud.

Uvid u te odluke imao je i jedan od svedoka na sudu, istoričar Bojan Dimitrijević.

"Vi kad pogledate materijal koji je dostavljen od tužilaštva – vidite da od tih 11 tačaka, osam ili devet su potpuno neverovatne, neistinite i rađene na bazi vrlo problematičnih sećanja još dok je trajao rat. A sa druge strane, sam rad komisije je bio prikupljajući. Odluka komisije nije bila pravna. A u slučaju Kalabića, sud ga nije osudio", objašnjava Dimitrijević.

Istoričar Predrag Marković ističe da je Kalabić "komandno odgovoran za neke od najtežih zločina u celoj Srbiji i Drugom svetskom ratu".

"To formalno opravdanje suda da Kalabić nije sudski osuđen – nije ni Ante Pavelić, po toj logici bi trebalo i Anta Pavelića da oslobodimo svake optužbe. Ni Ante Pavelić nema pravosnažnu sudsku osudu", rekao je Marković.

Zahtev za rehabilitaciju podnela je unuka Vesna Kalabić 2012. godine.

"Glavni argumenti za njegovu rehabilitaciju su činjenica da je Ravnogorski pokret zakonom iz 2005. izjednačen sa Partizanskim pokretom. S druge strane je okolnost da je on jasno imao antinemački stav", kaže Dimitrijević.

Predrag Marković napominje da rehabilitacija "ne može da bude crno-bela".

"Mora da bude slučaj po slučaj. Ne smeju da se rehabilituju svi ravnogorci, neki su bili zločinci, kao što su i neki partizani bili zločinci. Svi zločini treba da se osude i da se pojedinačno, slučaj po slučaj, razmatraju", kaže Predrag Marković.

Pitanje rehabilitacije uređeno je Zakonom iz 2011. godine. U proteklim godinama sa sudskog indeksa skinuta su i imena komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihajlovića i Slobodana Jovanovića, predsednika jugoslovenske kraljevske izbegličke vlade.