Čitaj mi!

Stezanje kaiša, ulaganje ili zahtev za povećanjem plate – kako se zaštititi od inflacije

Podatak da stopa inflacije, u odnosu na novembar 2020. godine, iznosi 7,5 posto naveo nas je na razmišljanje. Šta možemo da očekujemo u narednom periodu i kako da se zaštitimo?

Imali smo veliko iskustvo sa inflacijom i hiperinflacijom, pa je normalno da strahujemo od svega što ukazuje na to da bi nešto slično moglo da se ponovi.

"Inflacija je propast novca, pad vrednosti novca i ona je skriveni porez države jer se njom upravlja na različite načine. Ono što je za nas obične građane koji smo pod uticajem inflacije da moramo da razumemo da naš novac gubi vrednost i da će naš novac kada stoji na gomili za godinu dana vredeti četiri do pet odsto manje nego što je stanje bez inflacije", kaže Uzelac.

Pitanje je kako da novac koji imamo prihoduje više nego što je stopa inflacije?

"Danas je situacija ako je godišnja inflacija četiri posto, a vi ostavite vaše pare u banci i daju vam kamatu od dva odsto, na kraju godine ćete izgubiti dva odsto", dodaje Uzelac.

Za ulaganje je potreban kapital i dobra procena da novac ulažemo u pravu stvar. Ako i postoji ideja, kapital se teško stiče, posebno u uslovima inflacije.

"Kako se manifestuje inflacija? To je porast cena u prodavnicama. Ekonomisti naprave korpu nekih proizvoda, pa kažu inflacija je četiri odsto, a potrošači kažu da ne postoji proizvod koji nije poskupeo bar 20 odsto. I to se u našim budžetima vidi. Ako kupujemo prehranu za 10.000 dinara mesečno, mi ćemo morati da plaćamo tu prehranu 12.000 dinara mesečno", napominje Uzelac.

Bez štednje i ideje preostaje nam treća mogućnost, da od poslodavca tražimo povećanje plate za iznos proporcionalan poskupljenju.

"Jer smo i mi roba koja se kupuje. Kao i to u prodavnici i naš poslodavac kupuje naše radno vreme. Ja to baš preporučujem i savetujem, jer je to u najmanju ruku fer odnos sa zaposlenima", zaključuje Uzelac.

Jedno je obavezno. Moraćemo da prepakujemo prioritete, što znači da se nečeg odreknemo.