Čitaj mi!

U selu Koprivna ostala samo dva domaćinstva – iako im je samoća najveća muka, ne napuštaju svoj Jadovnik

Koprivna je selo je na najvišoj nadmorskoj visini u Zlatiborskom okrugu, stotinak metara ispod najvišeg vrha Jadovnika, na 1.734 metra. Opstala su još samo dva domaćinstva Slovića koji se žurno spremaju za zimu, premda je kalendarski još leto.

Retke goste dočekuju širokim osmehom i toplom dobrodošlicom, a kažu, bili smo im i "batlji": prinove u štali i kod jednih i kod drugih Slovića, te je u našu čast Stoja spremila redak jadovnički specijalitet, sir zvani končić ili rasteža.

"Savijam ga kutlačom dosta dokle se ono već dobro ujedini, posle malo rukama. Naravno, operem ruke i rukama posle ga rastežem postepeno... Od 10 litara – kilo i po, recimo najviše ovog sira, ne može više da izađe", objašnjava Stoja Slović.

Zato i nije za prodaju, za kupce sprema sir u kriškama, a kaže jesenji je najbolji kada je u mleku najviše masnoće, pa je gotovo kao kajmak. Ona i muž brinu o deset goveda i tri teleta, Blažo sa majkom o petnaestoro. Ni jedni ni drugi nisu bez konja...

"Ima dana kada je potrebniji nego auto. Zimi, kada su veliki snegovi, koristim ga i za ga vuču, privučem drva, poneki plast", navodi Blažo Slović.

Kaže da ima i vukova. "Vodim računa, izađem kad mi odu tamo na ono brdo, idem ja više puta, sedim gore i pazim, bude i štete, ponekad tele", dodaje Dragoslav Slović.

Seljačka muka, kažu, zbog uloženog truda... Od stoke mogu da žive, ali ne i da se obogate.

"Četiri godine ja gledam onog vola do osam tovara i šta uzmem – hiljadu evra. Pa kakva je to para, a koliko je sve ostalo poskupelo? Pa zar nismo tuđi sluga, pa zato je sve napustilo i otišlo", ističe Stoja.

O putu, koji je kažu prokopan u Titovo vreme, a sada zalivadio, više i ne pričaju, nego žure da do Mitrovdana ostave sena, napune štale, ambare i ostave. I ipak ne bi nigde sa Jadovničkog platoa dok ih zdravlje služi.

"Samoća je najveća dosada, to je veliki problem, ali dva dobra ne možeš sastaviti", poručuje Božo.

Ako ih kakva slabost ne stigne zimus, radi su nam opet na proleće, da im pokažemo priču o njima jer, sem crnogorskog, drugog televizijskog signala nemaju.