Dečji brakovi ozbiljno kršenje prava deteta, zastupljeni i u opštoj populaciji

Gordana Stevanović Govedarica je navela da dečji brakovi, koji predstavljaju ozbiljno kršenje dečjih prava, postoje u Srbiji i u opštoj i u romskoj populaciji. 

"Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u prošloj godini smo imali 191 slučaj gde su deca bila žrtve dečjih brakova ili u riziku od dečjih brakova", navela je Stevanović Govedarica.

Kako kaže, širok je dijapazon dece koja mogu biti potencijalne žrtve dečjih ranih i prinudnih brakova.

"Imamo stereotipe da su dečji brakovi zastupljeni samo kod romske populacije. Međutim, nije to situacija samo s njima, dečje brakove imamo i kod većinskog stanovništva – u ruralnim, siromašnijim sredinama, zatim kod dece koja su žrtva trgovinom, dece koja su u tranzitu. Znači, širok je dijapazon dece koja mogu biti potencijalne žrtve dečjih ranih i prinudnih brakova", objašnjava Stevanović Govedarica.

Objašnjava da dečji brakovi predstavljaju ozbiljno kršenje prava deteta i utiču na pravo pre svega devojčica i žena na zdravlje, obrazovanje, jednakost i pravo na život bez nasilja i da ostavlja ozbiljne posledice na decu koja u njih ulaze, ali i na njihove porodice i društvo u celini.

"Dečji brak je ekonomski, socijalni, fizički, seksualni i svaki drugi vid nasilja nad detetom", ističe gošća Jutarnjeg programa.

Dodaje da su iz tog razloga tokom sastanka Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova predložene izmene tri zakona – Krivičnog zakona, jer maloletnički brakovi jesu krivično delo i treba da budu prepoznati kao trgovina ljudima, Porodičnog zakona – da se ukine mogućnost sklapanja braka pre 18 godine i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kako bi maloletničke bračne i vanbračne zajednice bile prepoznate kao nasilje u porodici. 

Apeluje na sve građane da ukoliko su upoznati sa primerima dečjih brakova to prijave nadležnim istitucijama jer, kako kaže, zadatak svih nas, celog društva je da okonča ovu štetnu praksu i zaštiti pravo dece na život bez nasilja, pravo na obrazovanje i donošenje informisanih odluka o svom životu.

"Ideja je da svi mi kao pojedinci, kao članovi ovog društva kada to vidimo adekvatno reagujemo, prijavimo nadležnim institucijama, a da s druge strane one adekvatno deluju", zaključila je Stevanović Govedarica.