Čitaj mi!

Šta piše u udžbenicima i koliko to košta

Nije dobro da učenici imaju samo onlajn format udžbenika, neophodan im je i radni udžbenik, navode gosti "Oka". Inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država preuzme brigu o udžbenicima iz tzv. identitetskih predmeta: srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije ocenjuju kao poželjnu jer, kako kažu, treba neko veoma ozbiljan i autoritativan da stane iza tog očuvanja te nacionalne samosvesti i identiteta.

Mladen Šarčević, specijalni savetnik predsednika Srbije za obrazovanje navodi za RTS da se ne slaže sa predlogom profesora Aleksandra Kavčića da udžbenici za osnovne škole budu besplatni.

"Ja sam se slažem da udžbenici budu što jeftiniji, ali se ne slažem sa Kavčićevom idejom jer je ona populistička i politička. Konkretno vi ne možete za dva dinara da imate kvalitetan udžbenik i oštetiti istovremeno autora. Mi smo potencirali đačke zadruge, znači cena udžbenika pada ako distribucija ide preko zadruga do 30 odsto, samo 10 odsto škola u Srbiji je krenulo tim putem, malo je zaustavila korona, ali to je dobar model. Mi smo osnovali zadruge kao nova pravna lica, to se sada rešava, postoji pozitivan trend", objašnjava Šarčević.

Dakle, mi ćemo doći jednog dana do besplatnih udžbenika, dodaje Šarčević, ali to je populizam u ovom trenutku.

"Znači, ako ja imam mnogo sredstava, ja ću pre da se opredelim kao građanin da moji unuci, sutra kupe udžbenike, a ja ću dati u fond za onu decu koja treba da imaju i patike i užinu i ručak. Mislim da je to ispravniji pogled. Mi ćemo sada uvesti obavezno srednje obrazovanje, po toj logici trebalo bi da budu besplatni udžbenici i za srednje obrazovanje", navodi Šarčević.  

"Ne možete svesti knjigu na onlajn format" 

Olivera Krupež, predsednik Udruženja profesora srpskog jezika navodi da je vrlo sumnjičava prema ideji da udžbenici u Srbiji budu besplatni.

"Jer neko iskustvo sa tim fotokopiranim udžbenicima pokazalo se u praksi veoma neprikladno. Zaista ne mislim da je dobro da učenici samo imaju onlajn format udžbenika, mislim da im je neophodan i radni udžbenik. Ne možete knjigu svesti na onlajn format", ocenjuje Krupežova.

Govoreći o inicijativi predsednika Srbije da država preuzme brigu o udžbenicima iz tzv. identitetskih predmeta: srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije Šarčević navodi da čuvajući neko nacionalno blago mi smo krenuli da materijalizujemo tu ideju profesora Lompara i ona se dešava.

"Postoje u Zavodu sad druge teme koje tu moraju da se razviju, taj tim mora mnogo više da konsultuje stručnu javnost i da mnogo više učestvuje Nacionalno prosvetni savet", ocenjuje Šarčević.

"Potrebno je da očuvamo ono što je specifično i naše" 

Olivera Krupež inicijativu predsednika Srbije ocenjuje kao poželjnu jer, kako kaže, treba neko veoma ozbiljan i autoritativan da stane iza ovog očuvanja te nacionalne samosvesti i identiteta.

"Jer zaista smo primetili u sadašnjem nekom svetlu kako su ovi globalistički procesi na neki način urušili i nametnuli jedan drugi kulturni obrazac, mi sada vidimo da je potrebno da očuvamo ono što je specifično i naše i te neke vrednosti koje su se potpuno istopile u našim nastavnim programima", dodaje Krupeževa.

Nataša Anđelković, savetnik u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja navodi za RTS da će Zavod u ovom trenutku ne može ništa drugačije da radi od onoga što je zakonom trenutno određeno.

"Svakako da se ta inicijativa može jedino i razumeti sa idejom da se unapredi odnosno da se poboljšaju procesi u obrazovanju od svih segmenata u toj strukturi - od programa udžbenika, izvođenja nastave i svega onoga što treba znači, to je jedan složen proces koji se radi, kako smo i čuli na više koloseka. Onog momenta kada se novi zakon formuliše i objavi i kada se svi ti propisi ustanove, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja će postupati po tome, na najbolji mogući način će realizovati ono što je nekako poteklo od Ministarstva prosvete", objašnjava Anđelkovićeva.

"U pregledanju i odobravanju udžbenika učestvuje komisija"

Na pitanje da li imamo previše različitih udžbenika - da li je to obilje koje stvara glavobolju, odgovara da posao Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nije da procenjuje koliko ih ima već da li udžbenici sadrže sve ono što bi trebalo da učenik zna.

"U pregledanju i odobravanju udžbenika učestvuje komisija. U njoj su prisutni stručnjaci vezani za datu oblast, profesori Univerziteta i sa Instituta, i obavezno barem dvoje nastavnika, ljudi koji su u praksi, ali tu nema nikakvog prostora za za nekakav subjektivni osećaj, lične utiske, čak ni za nekakvu kreativnost prilikom pregledanja, zato što se sve radi i pregleda prema zakonskim odredbama tačnije standardima kvaliteta učenika. Vi kada pregledate udžbenik morate da prođete kroz sve te standarde, da uočite, vidite da li su ispunjeni svi pokazatelji. Ako nisu, ide se na doradu", objašnjava Anđelkovićeva.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">