Čitaj mi!

Profesorsku katedru zamenio životom na Rudniku i otkrio koliko malo za sreću treba

Pre dvadeset i dve godine mašinski inženjer Nenad Milovanović, odlučio je da profesorsku katedru i naučno-istraživački rad u Beogradu, zameni životom u Mutnju na Rudniku i posveti se uzgoju koza.

I u kozarstvu, kaže Milovanović, pomaže visoka stručna sprema. Organizacija, prodaja, marketing, logististika podrška, znanje korišćenja literature.

"Ovaj objekat 80 posto sam sam uradio", dodaje mašinski inženjer iz Mutnja.

Nenad je u veri pronašao mir i otkrio koliko je malo potrebno za ličnu sreću. A život na Rudniku nije nimalo lak, jer nema mladih.

"Ostali su stariji i onda je tu teško naću nekog ko će da ti pomogne", ističe Milovanović.

Odlučio je da ispuni obećanje dedi Životi koje je dao još kao student, da se domaćinstvo neće ugasiti.

Zato je umesto ponuđene karijere u inostranstvu, posvećen seoskom životu i veri, koju je u Beogradu gradio u horu i kroz razgovore sa patrijarhom Pavlom.

Na Rudniku je učvrstio slušajući besede blagopočivšeg patrijarha Irineja.

"Kad govori, njemu prosto oči govore. Osmeh mu titra i tu se vidi ta duhovnost", poručuje Milovanović.

Za Mutanj se u svetskim okvirima pročulo po srpskom Holivudu. Dok jedni teže razvoju turizma, drugi pokušavaju da verom i duhovnošću očuvaju domaćinstva u ovom rudničkom selu.

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">