Čitaj mi!

Odežda kralja Milutina biće trajno izložena u Babinom Mostu

U Hramu Svete Nedelje u Sofiji srpski i bugarski sveštenici služili su liturgiju tokom koje je obavljen svečani čin presvlačenja odežde moštiju Svetog kralja Milutina koje počivaju u tom svetom hramu. Nova odežda je dar crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu kod Obilića.

Presvučenu odeždu Svetog kralja Milutina starešini hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu protojereju Aleksandru Našpaliću predao je vikar bugarskog patrijarha episkop belogradčiški Polikarp.

Odežda svetog kralja biće trajno izložena na carskom tronu u crkvi u Babinom Mostu.

Liturgiji i presvlačenju odežde prisustvovali su ambasador Srbije u Bugarskoj Željko Jović i vojni ataše Željko Simić.

Ambasador Jović je nakon preuzimanja odežde organizovao prijem za sveštenike i vernike koji su u Sofiju došli iz više krajeva Srbije i Republike Srpske.

Prema zvaničnim istorijskim podacima, mošti srpskog kralja Milutina su pred turskim rušilačkim naletom, odmah nakon Kosovske bitke 1389. godine sklonjene u selo Trepča, a posle propasti srpske despotovine, zbog epidemije kuge, mitropolit Siluan odneo ih je 1460. u Bugarsku.

Kralj Milutin podigao je i obnovio 42 crkve u Srbiji, ali je gradio i hramove na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji, Jerusalimu.

Vladao je od 1282. do 1321. godine. Smrt ga je zadesila na Kosovu i Metohiji, u Nerodimlju, odakle je prenesen u manastir Banjska.

U Srbiji se kult Svetog kralja Milutina neguje od 1324. godine, a još ga je Stefan Dečanski nazvao svetiteljem.

Rimokatolička crkva je bila protiv kanonizacije kralja Milutina. Međutim, ni Turci, ni helenizovana Ohridska arhiepiskopija nisu dozvolili da se Milutin, čak ni mrtav, vrati u Srbiju jer je bio suviše snažan simbol njene državnosti, moći i samostalnosti.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">