Šta je sve mobing – ima li pravde za zaposlene

Čest oblik zlostavljanja na poslu je takozvani sindrom praznog stola – situacija u kojoj pretpostavljeni neopravdano ne daju radna zaduženja zaposlenom. Na zlostavljanje na poslu podjednako se žale radnici u javnom i privatnom sektoru, pokazuju podaci Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Kod gotovo polovine se ispostavilo da je reč o mobingu, a kod mnogih da su im povređena druga radna prava.

U Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, pored ostalog, razrešavaju dileme građanima šta spada u mobing i kako mogu da se zaštite. Telefonski servis te agencije – "SOS mobing" je besplatan.

Ako šef danima, pa i mesecima, zaposlenom ne da nijedan radni zadatak, to spada u mobing takozvanog "praznog stola", potvrđuju u servisu.

Zlostavljanje na poslu je i kada pretpostavljeni danima ne odgovara na predlog radnika da nešto radi, i onda nakon insistiranja odbije predlog kao dosadan, i ponovo ne da nikakav zadatak.

Kada pretpostavljeni duže vreme ne komunicira sa zaposlenim – i to je mobing.

U zlostavljanje spada i kada zaposlenom kažu da je posle, na primer, sedam godina rada – početnik i da nije dorastao nekim zadacima, dok uporedo te zadatke daju mlađima.

"Reč je o omalovažavanju", kažu u servisu "SOS mobing".

Tužba protiv direktora donela nove probleme, ali i pravdu

Ivana Trajković mobing je osetila na svojoj koži. Radila je u javnom sektoru gotovo deset godina, a poslednje tri, opisuje, bile su mučne.

"Sve je počelo jednim malim nesporazumom, nakon čega sam ja prestala da dobijam radne zadatke, ostala bez oruđa za rad i bila primorana da sedim u kancelariji osam sati dnevno. Moj poslodavac nije pokazao dobru volju da to rešimo mirnim putem", priča Trajkovićeva.

Kada je shvatila da joj je zdravlje ozbiljno ugroženo, izlaz je, kaže, potražila u tužbi protiv direktora. A onda su nastali novi problemi.

"Neposredno nakon tužbe, tri meseca nakon toga ja sam proglašena tehnološkim viškom. Proces je trajao skoro dve i po godine, od ključnog uticaja u tom trenutku bile su moje kolege koje su svedočile da su oni preopterećeni poslom, a da sam ja neopterećena", kaže Trajkovićeva.

Pravda u tom postupku stiže 2019. godine, kada je sud utvrdio da Ivana jeste bila zlostavljana na radu.

"I moja borba još uvek traje, vodi se postupak za povratak na posao", navodi Ivana.

Šta treba znati pre pokretanja spora

Ko namerava da pokrene sudski spor zbog zlostavljanja na poslu, treba da zna da pre toga mora da pokrene postupak kod poslodavca.

Taj korak može da se preskoči samo ako je zlostavljač direktor.

"Rok za određivanje posrednika od strane poslodavca je tri dana, ali ukoliko se taj rok prekrši, ne postoji sankcija za poslodavca. Takođe, postoji obaveza formiranja interne liste posrednika. Međutim, većina poslodavaca, posebno u realnom sektoru, i dalje nema formirane te liste", kaže Mile Radivojević, direktor Agencije.

Uočeno je i da zaposleni neretko nemaju poverenje u posrednike koje odredi poslodavac, pa neki odluče da plate spoljne stručnjake.

Besplatno pomirenje može da se pokuša u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Sistem mora da podrži zaposlene

Zbog zlostavljanja na radu zaposleni su u proteklih gotovo deset godina pred tom Agencijom pokrenuli 528 individualnih postupaka, 28 je rešeno sporazumno, a u čak 353 slučaja poslodavci nisu bili saglasni ni da pokušaju rešenje mirnim putem.

"Oni se nisu odazvali pozivu u smislu da im je dostavljen predlog zaposlenog kojim se pokreće postupak i na taj predlog ili nije odgovoreno ili je odgovoreno negativno", navodi Radivojević.

Da bi se odvažili da se suprotstave mobingu, sistem zaposlenima mora da pošalje jasan signal da će zlostavljači adekvatno odgovarati za to.

I pravnici i psiholozi zaposlenima savetuju da svakodnevno vode dnevnik o ophođenju prema njima i čuvaju prepisku sa svojim šefovima.

Iako možda deluje nevažno, to mogu biti vrlo važni dokazi pred sudom.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">