Ko je odgovoran za curenje informacija o žrtvama – mediji ili nadležni organi

Otmica devojčice krajem prošle godine, bila je test za institucije i celo društvo. To je samo jedan od mnogih slučajeva kada su pojedini mediji izveštavanjem ugrozili privatnost porodice i prekršili obavezu da poštuju dostojanstvo žrtve. Nije retkost da u javnost iz istrage procure poverljive informacije.

"I jedni i drugi su podjednako krivi, istražni organi što dozvoljavaju sebi da tako poverljive, tako pipave i osetljive informacije dele, a novinari time što takve informacije objavljuju. Mislim da jednim delom razlog jeste trka za tiražem, a jednim velikim delom je nerazmišljanje o posledicama svog delovanja", rekla je Tamara Skroza, novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Propisi za kažnjavanje takvih medija postoje, podseća Skroza, ali se selektivno primenjuju. Nerazmišljanje, neznanje ili namera dodatno povređuju žrtvu i otežavaju njen oporavak, upozoravaju stručnjaci.

"I u profesiji iz koje ja dolazim, psihologije, psihoterapije, psihijatrije, takođe postoje ljudi koji krše etičke kodekse i koji takođe daju informacije na neadekvatan način i doprinose sekundarnoj viktimizaciji žrtava kao, na primer, i veštaci, sudski veštaci. Za žrtvu je možda čak i teže kada su to informacije koje cure iz sistema koji bi trebalo da bude u funkciji podrške žrtvama, iznalaženju pravde i kažnjavanju počinioca", navela je Biljana Slavković, psihoterapeutkinja iz Instituta za psihodramu.

Uskoro strategija za ostvarenje prava žrtava 

Srbiju čeka usvajanje Nacionalne strategije za ostvarenje prava žrtava i svedoka krivičnih dela i formiranje Nacionalne mreže službi podrške.

"Šta će žrtva moći da dobije kada se javi službi pomoći i podrške? Moći će da dobije odgovor na sva ona čuvena pitanja koja žrtva postavlja kada postane žrtva, a to je šta ja sad treba da radim, da li mi neko može pomoći, kako mi može pomoći, koja su moja prava. Upravo to radiće posebno obučeni službenici u tim službama", navela je dr Milica Kolaković Bojović, ekspertkinja za izradu Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka.

Srbija ima obavezu da se uskladi sa direktivama EU 

Iz Evropske unije podsećaju da Srbija, kao članica Saveta Evrope i potencijalna članica Evropske unije, ima obavezu da ublaži efekte zločina i da se uskladi sa direktivama EU.

"To znači i da se spreče negativne posledice dodatne viktimizacije. Posebno treba zaštiti decu žrtve", rekla je Una Keli iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.

U Evropi godišnje oko 75 miliona ljudi postane žrtva kriminala. Podatak zabrinjava, ali i opominje, da se tim problemom države moraju neprestano baviti.