Praznici kao beg od monotonije i svakodnevice

Iako se često čuje da su građani Srbije prvaci u praznovanju, zvanične brojke to demantuju.

Po svetkovinama spadamo u evropski prosek. Naše komšije Hrvati i Slovenci praznuju 14 dana, u BiH 10, u Slovačkoj i na Kipru 15, u Austriji 13.

Verovali ili ne, rekorder po broju neradnih dana u svetu je Japan, sa ukupno 20. Ljubiteljima praznovanja 2020. godina ne ide na ruku.

Dan državnosti se slavi u subotu i nedelju, a Prvi maj u petak. Ipak, ne smemo biti nezadovoljni jer su neki praznici uz vikend, pa pošto smo vični spajanju, mogli bismo da nakupimo i više od 15 neradnih dana.

Etnolog Vesna Marjanović kaže da praznik sam po sebi u etimologiji reči podrazumeva prazan dan - dan koji je oslobođen od rada.

"I onda dolazi do euforije da sada ne idemo na posao, ne radimo i da se posvećujemo nečim dugim. U savremenom dobu imamo i tu tržišnu ponudu - svi ti lanci prodavnica se uvek skoncentrišu na određeni praznik, tako da dolaze te ponude kojih možda u prošlosti nije bilo, a danas je sve više i više, tako da ta potrošnja na neki način dominira u praznično vreme", objašnjava Marjanovićeva.

Praznici za mnoge imaju posebnu vrednost jer pružaju mogućnost za opuštanje, porodično okupljanje i druženje.

Neki ih koriste za beg od monotonije svakodnevice trudeći se da bar tih nekoliko dana žive drugačije. Ima i onih koji se toliko zanesu da zaborave da postoji život i nakon praznika.

"I u drugim sredinama neko moje iskustvo sa terenskih istraživanja i u Zapadnoj Evropi a iisto tako i u Bugarskoj je pokazalo da se ljudi prosto pripremaju za te praznike isto tako prenaglašeno kao kod nas", rekla je Marjanovićeva. 

I da se na kraju ove priče osvrnemo i na lošu stranu praznika. Pored dugova koji nam ostanu kada se svetiljke ugase, trpeza isprazni, šampanjac popije, mnogi iz praznične euforije izađu sa zdravstvenim problemima, usled prejedanja, konzumiranja velike količine alkohola i opijata. Povećava se i rizik od požara za koje su krivi cigarete, alkohol, sveće i petarde.