Kriza i usamljenost navode na samoubistvo

Klinički psiholog Branka Kordić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je u svetu primećen porast broja samoubistava i da to, nažalost, postaje trend.

"Kriza je velika, pogledajte šta se dešava sa ekonomijom, pogledajte šta se dešava sa porodicom, sa moralom", ističe Kordićeva.

Ističe da se u svetu broj samoubistava meri ekonomskom situacijom u društvu, tačnije uz pomoć indeksa bede – što je taj indeks veći, broj onih koji se odluče da dignu ruku na sebe biće u porastu.

Ipak, Kordićeva napominje da nije svaka kriza povod da čovek razmišlja o samoubistvu.

"Osećanje bespomoćnosti, beskorisnosti je glavni okidač za samoubistvo, ali i usamljenost je veliki faktor rizika", ističe Kordićeva.

Podseća da su socijalna umreženost, odnosno prijatelji, zaštitni faktor od samoubistva, i da će čoveku biti lakše ukoliko ima prijatelja da sa njim podeli brigu.

Kordićeva napominje da se samoubice najčešće mogu prepoznati po promeni ponašanja, a da je jedna od najvećih predrasuda da čovek koji govori o samoubistvu nikada ne bi to i učinio.

Na pitanje ko može pomoći osobi koja je odlučila da sebi oduzme život, Kordićeva kaže da bi to najpre mogao da bude psihijatar, ali da on ne mora nužno biti stručnjak za krizu.

"Ja sam se uvek zalagala da postoji centar u koji će osoba moći slobodno da ušeta bez ikakvih administartivnih prepreka i da porazgovara", kaže Kordićeva i dodaje da takav centar za sada radi u Novom Sadu, a da su za otvaranje novih potrebna dodatna finansijska sredstva.

Kordićeva napominje da je centar u Beogradu, koji je zatvoren pre dve godine, u toku noći primao i po dva poziva onih koji su rešili da se ubiju. Sa takvim osobama stručnjaci su razgovarali i po tri sata.

Beogradski centar je u periodu od 2010. do 2012. pozvalo više od 3.000 ljudi koji su pre toga bili odlučni da sebi oduzmu život.

Taj centar je zatvoren jer nije više bilo novca za rad, a da bi se ponovo pokrenuo neophodno je obezbediti sredstva iz donacija.

Svetski dan prevencije suicida obeležava se svakog 10. septembra.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije najveću stopu suicida imaju Litvanija sa 31,5, Estonija 18,8 i Slovenija 17,2.