Romi i zdravstvena kultura

U Srbiji ima nekoliko stotina hiljada Roma, a neki od njih i dalje nemaju dokumenta, pa ne mogu da ostvare pravo na lečenje, školovanje, zaposlenje. Ministarstvo zdravlja pokušalo je uvođenjem institucije zdravstvenog medijatora da poboljša mogućnosti lečenja Roma. Istraživali smo šta je urađeno za pet godina, koliko ta institucija postoji?

Romi, kako sami kažu, sve češće idu kod lekara. Do pre nekoliko godina, životni vek Roma bio je 49 godina, a sedmu deceniju doživeo bi svaki stoti.

Na to su uticali - loši uslovi života, neinformisanost, ali i činjenica da nisu imali zdravstvenu knjižicu. Za bolje zdravlje Roma pronađen je recept, uvedeni su romski medijatori.

Danas, zahvaljujući i njihovoj pomoći oko 11.000 Roma dobilo je zdravstveno osiguranje, a lična dokumenta više od 4.000.

Dosadašnji rad medijatora pomogao je da 26.000 Roma izabere lekara, 10.000 žena ginekologa, a vakcinisano je oko 26.000 dece.

"Kada sam počela da radim, veliki broj žena se porađao kod kuće, žene uopšte nisu išle na preglede. Onda možete da zamislite - posle godinu dana rada sve žene i sve trudnice su redovno dolazile na preglede. Radile su ultrazvuk", rekla je Zorica Stanojević, zdravstvena medijatorka.

Prema njenim rečima, veliki je uspeh za ženu koja ima četvoro-petoro dece i nikad nije bila na ginekološkom pregledu, koja nikad nije radila ultrazvuk - da vidi svoju bebu još u stomaku i da se porodi u bolnici.

Iako je u protekloj godini unapređeno zdravlje Roma, problema je i dalje mnogo, poručuju nadležni!

"Mislim da je zdravlje Roma unapređeno u godinama koje su za nama, u 2013. se dosta radilo, ali postoje izazovi, oni su pre svega vezani za decu ulice, beskućnike. Takođe, još su problematični ljudi koji nemaju prebivalište, kao i obezbeđivanje stalnih izvora prihoda za zdravstvene medijatorke", kaže Suzana Paunović, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava.

Kako je rekla, posebno otežava činjenica da se nalazimo u fazi restriktivnog budžeta, smanjenih mogućnosti da se za nove plate izdvaja iz budžetskih sredstava.

"Istovremeno ćemo napraviti jednu srednjoročnu evaluaciju, procenu dosadašnjih aktivnosti. Da vidimo šta je ono što smo dobro radili, kao i ocenu programa koji su do sada rađeni. Zatim obuhvat civilnog sektora i da li je potrebno da se poveća broj organizacija koje treba zajedno sa nama da rade na ovom poslu", kaže doktor Periša Simonović.

Smanjena je i stopa smrnosti dece u romskim naseljima, a procenat žena koje znaju gde mogu da se testiraju na primer na HIV, veći je od osam odsto.